Parkinsonova bolest je neurodegenerativno oboljenje koje izaziva poremećaje pokreta. Ova bolest dobila je naziv po Džejmsu Parkinsonu, naučniku i lekaru koji je prvi opisao njene simptome.
Svetski dan Parkinsonove bolesti je 11. april, datum rođenja Džejmsa Parkinsona.
Parkinsonova bolest predstavlja poremećaj u mozgu koji izaziva nekontrolisane i nevoljne pokrete tela. Ova bolest je neurodegenerativna, što znači da usled nje neuroni gube svoju funkciju i strukturu tokom vremena.
Neki naučnici tvrde da bolest nastaje usled toga što je okolina kontaminirana pesticidima.
Drugi smatraju da je ishrana bogata mlekom i mlečnim proizvodima jedan od glavnih krivaca za nastanak Parkinsonove bolesti,
Treći tvrde da su ponavljane povrede glave uzrok.
Kod Parkinsonove bolesti postoji smanjenje lučenja dopamina, tj. neurotransmitera koji prenosi impulse između neurona. Nedostatak dopamina u delu mozga koji igra važnu ulogu u kontroli pokreta uzrokuje nevoljne pokrete.
Nažalost, naučnici još uvek nisu sigurni šta tačno uzrokuje nedostatak dopamina u ovom delu mozga.
Pacijenti koji imaju Parkinsonovu bolest takođe gube norepinefrin koji kontroliše više funkcija u našem organizmu, uključujući otkucaje srca i krvni pritisak. Gubitak ove hemijske supstance može da bude objašnjenje za različite simptome Parkinsonove bolesti.
PARKINSONOVA BOLEST NE NASTAJE ONOG TRENUTKA KADA SE JAVE NEVOLJNI POKRETI, ONA NASTAJE MNOGO RANIJE.
Ova bolest može da se razvija mesecima, pa čak i godinama, pre nego što pacijent zapravo primeti da ima simptome.
Ono što čini Parkinsonovu bolest specifičnom i teškom za prepoznavanje jeste to da ne postoji nikakav specifični biomarker ili dijagnostička procedura pomoću koje se može utvrditi njeno prisustvo.
Postavljanje dijagnoze se gotovo isključivo vrši na osnovu identifikovanja ranih simptoma bolesti i pregleda od strane specijaliste.
Postoje četiri ključna simptoma koja mogu ukazivati na Parkinsonovu bolest.
- tremor (podrhtavanje) u rukama, nogama, ili vilici,
- ukočenost mišića,
- usporeni pokreti i
- narušena ravnoteža ili koordinacija pokreta.
Pored ovih simptoma, mogu se javiti i česte promene raspoloženja, poteškoće sa gutanjem hrane, žvakanjem, ili govorom, urinarni problemi, problemi sa spavanjem, i iritacije na koži. Neka istraživanja pokazuju da oko 50% pacijenata koji imaju Parkinsonovu bolest u nekom trenutku razviju i depresiju. Još uvek nije jasno šta izaziva depresiju kod Parkinsonove bolesti: da li sama bolest, osećaj nemoći i isfrustriranosti kod pacijenta, ukidanje određenih lekova, ili nešto drugo.
Svaka OBOLELA osoba JE priča za sebe.
Prisutnost simptoma, kao i njihov intenzitet i učestalost, zavisi od pacijenta do pacijenta. Isto ovo važi i za brzinu napredovanja bolesti.
S obzirom na to da su simptomi u početku blagi, pacijenti ih vrlo često ni ne primete.
U velikom broju slučajeva porodica i prijatelji obolelog su ti koji primete promen.
Ljudi koji imaju Parkinsonovu bolest vrlo često razviju Parkinsonov hod, tj. tendenciju da se naginju unapred dok šetaju, prave male i brze korake i ne pomiču puno ruke.
Vrlo često simptomi se prvo pojave samo na jednoj strani tela, pa ljudi često ovo protumače kao privremenu ukočenost. Kako bolest napreduje, tako se simptomi šire na obe strane tela. Međutim, čak i tada simptomi mogu biti jači na jednoj strani tela.
Jedna od čestih komplikacija Parkinsonove bolesti jeste Parkinsonova demencija.
Ovakva vrsta demencije obično izaziva značajne probleme sa pamćenjem i rezonovanjem., što drastično menja pacijentov kvalitet života.
Faktori rizika povezani sa Parkinsonovom bolešću su :
- Starost – mladi ljudi veoma retko oboljevaju od ove bolesti. Kako ljudi stare, tako se rizik od Parkinsonove bolesti povećava i obično pogađa ljude koji imaju više od 60 godina.
- Genetika – ukoliko imate bliskog rođaka koji ima Parkinsonovu bolest, veće su šanse da ćete je i vi imati u nekom trenutku.
- Pol – istraživanja pokazuju da muškarci češće oboljevaju od Parkinsonove bolesti nego žene.
- Neke studije ukazuju na to da izloženost toksinima može da uveća rizik od Parkinsonove bolesti.
PARKINSONOVA BOLEST NIJE IZLEČIVA.
Ali postoje načini da se simptomi ublaže, pa čak i potpuno otklone.
Reagovanje na bolest je najefektnije u ranijim stadijumima bolesti a ne podrazumeva samo primenu terapije. Ukoliko pacijent zaista želi da se reši simptoma, mora povesti računa i o ishrani i fizičkoj aktivnosti. Specijalista će nakon pregleda i razgovora sa pacijentom preporučiti specifičnu kombinaciju lekova.
Iako je Parkinsonova bolest neizlečiva, rana dijagnoza je od izuzetne važnosti za kontrolu simptoma i omogućavanje odličnog kvaliteta života.
Obratite pažnju na članove svoje porodice, prijatelje, rođake….
Recite im ukoliko nešto primetite. Možda će prva reakcija biti ljutnja. Prijatelji ponekad kažu i loše vesti.
Izvor: as.medicus
Objava je rezultat saradnje Doma zdravlja Paraćin i RTV Kanal M.
Tekst pripremila Žaklina Romih Veljković, Viša med. sestra/DOM ZDRAVLJA PARAĆIN
