Gimnazija u Ćupriji

Najstarija srednja škola u Ćupriji sa veoma bogatom istorijom kroz koju je nosila različita imena

Gimnazija u Ćupriji osnovana je davne 1909. ukazom Petra I Karađorđevića i kao takva je najstarija srednja škola u ovoj opštini. U ovo vreme je u čitavoj zemlji postojalo svega 32 gimnazije, a interesantno je da je ona osnovana kao Privatna četvororazredna gimnazija. Prva lokacija na kojoj se nalazila bio je sprat Osnovne škole, koja danas nosi ime „Đura Jakšić“, a u prvu generaciju upisano je 64 učenika u tri razreda. Za prvog direktora bio je postavljen Ivan Damnjanović.

Od 1913. godine, škola se proširuje i postaje šestorazredna i, zbog Balkanskih ratova, biva premeštana u jednu privatnu zgradu, jer je školski sprat, zajedno sa osnovnom školom na prizemlju pretvoren u ratnu bolnicu.

„Sa početkom Prvog svetskog rata nastava u školi je prekinuta. Škola je zatvorena a okupaciona Bugarska vojska je koristila zgradu škole i u tom vremenu je uništila sav školski inventar i spalila svu školsku dokumentaciju.“ – stoji u istorijatu škole koji je napisao profesor Dragan Savić

Nekoliko godina nakon završetka Prvog svetskog rata, tačnije, 1920. škola konačno dobija status državne, a dve godine kasnije postaje osmorazredna. Međutim, značajno je napomenuti da se i u tom periodu plaćala školarina, što je uzrokovalo to da je nju pohađalo veoma malo radničke dece. Svoju zgradu, u kojoj se i danas nalazi, dobila je 1927. godine.

Drugi svetski rat ponovo prekida rad škole, iako je ona nekoliko nedelja, u dogovoru sa okupatorom, nastavila da radi, ali je ubrzo zauzeta.

„Za vreme rata (1941-1944), gimnazijalci su nastavu održavali u podrumu opštinske zgrade, Sokolskom domu, po privatnim zgradama, a leti i pored Velike Morave i u Dobričevu. Dosta učenika i profesora uzelo je aktivnog učešća u borbi protiv okupatora.“

Nakon oslobođenja Ćuprije zgrada u kojoj se nalazila škola pretvorena je u vojnu bolnicu, već 1945. direktor Mihajlo Živković obnavlja školu i ona od septembra to godine počinje sa normalnim radom.

Škola nakon ratova

Period nakon ratova proticao je u stalnom inoviranju i poboljšanju uslova u školi. Od 1951. ona postaje Viša mešovita gimnazija, a dve godine kasnije biva nadograđena i dobija nove prostorije. U narednim godinama uvode se i smerovi: prirodno-matematični i društveno jezički.

“Nastavnički kolektiv i direktor škole Milenković Milovan (1954-1964), nastojali su da formiraju školsku radionicu, klubove Narodne tehnike i mnoge druge aktivnosti. U tom periodu podignuta je i prizemna zgrada u školskom dvorištu, koja je u početku namenjena za društvene aktivnosti omladine, a kasnije za kabinete i radionicu.”

Promena imena, karakteristična za period dolaska komunizma, nije zaobišla ni ovu ustanovu. Zbog činjenice da je ova škola tokom Drugog svetskog rata dala pet narodnih heroja, a da je veše od četrdeset učenika i profesora stradalo u Narodnooslobodilačkoj borbi, gimnazija dobija ime “Pomoravski heroji”. U skladu sa tim se i Dan mladosti uzima kao dan škole.

Period sedamdesetih karakterišu reforme – kako na polju adaptacije škole, tako i na polju obrazovanja. Krajem ove decenije i početkom osamdesetih u čitavoj Jugoslaviji otpočinje se sa projektom usmerenog obrazovanja. To praktično znači da na deset godina ova obrazovna institucija prestaje da bude gimnazija i postaje Škola za usmereno obrazovanje “Pomoravski heroji”. Tada je ona pružala obrazovanje četvrtog stepena prirodno-tehničke i jezičko-prevodilačke struke.

Kako se ovaj sistem pokazao kao loš, početkom devedesetih se školi, nakon par godina tranzicije, vraća status i naziv Gimnazije u Ćupriji, koje ima i do danas. Većih promena od tada nije bilo, osim sporadičnih promena u vezi sa brojem i vrstom smerova koji se mogu upisati.

Škola danas

Danas Gimnazija u Ćupriji upisuje 3 odeljenja, dakle, 90 učenika. Svih dvanaest odeljenja na četiri godine sluša nastavu u prepodnevnim časovima. Direktor škole je Darko Miljanić.

„Škola se nalazi u spratnoj zgradi i ima prostrano dvorište. Ukupna površina radnog prostora iznosi 2600 m². U školi postoji opremljen biološki kabinet, tri informatička kabineta, kabinet za likovnu umetnost, kabineti za fiziku, hemiju, geografiju, medijateka, školski klub. Školska biblioteka sadrži oko 17000 bibliografskih jedinica i svake godine se obogaćuje“ – stoji na sajtu škole.

Interesantno je da škola ima i svoj list „Avangarda“, koji je počeo da izlazi 1995. godine. Danas je ovaj list proizvod dvaju sekcija koje škola ima – novinarske i informatičke, a učenici se mogu podičiti i činjenicom da škola ima i svoj podkast kanal.

Neke od najznačajnijih ličnosti koje su pohađale Gimnaziju zahvaljujući kojima je ime ove institucije nešto po čemu se Ćuprija prepoznaje danas i to će nastaviti da čini u godinama koje slede su: pesnik i akademik Dušan Matić, pisac i akademik, Dragoslav Mihailović, član Francuske akademije nauka Dragoljub Šutić, svetska rekorderka u atletici Vera Nikolić…