Od matematike do meda – priča paraćinskog profesora matematike i pčelara Nebojše Ponjavića

Priroda se budi, voćke cvetaju, a sa njima se budi i jedan od najvažnijih radnika u prirodi – pčela. Posle zime i perioda mirovanja, na pčelinjacima počinju prvi prolećni radovi. Kako izgleda početak nove pčelarske sezone proverili smo u ataru sela Šavac, gde se nalazi jedan od pčelinjaka paraćinskog pčelara Nebojše Ponjavića sa oko 50 košnica.

Verovali ili ne pčela se za novu sezonu koja kreće krajem zime priprema još od avgusta meseca očekujući blagu zimu i topli početak proleća. Očekuje zdravo pčelinje društvo  sa dovoljno hrane i pokreće intezivni razvoj početkom marta.

Iako proleće donosi novu sezonu, pčelari poslednjih godina imaju sve više razloga za brigu. Prinosi meda su sve slabiji, a razlozi su brojni – od klimatskih promena i naglih vremenskih oscilacija do sve manje površina pod medonosnim biljem.

Kada govorimo o pčelama, najčešće pomislimo na med, ali njihova uloga u prirodi mnogo je veća. Pčele su ključni oprašivači biljaka, a bez njihovog rada bio bi ugrožen čitav lanac proizvodnje hrane. Koliko su zapravo vredne i koliko puta tokom dana polete iz košnice u potrazi za hranom?

Značaj pčela za ekosistem često se opisuje i kroz poznatu rečenicu koja se pripisuje Albertu Ajštajnu – da bi nestanak pčela imao dramatične posledice po čovečanstvo.

Nebojša Ponjavić dugogodišnji je pčelar i predsednik lokalnog Udruženja pčelara „Grza“. Didlomirao je matematiku na Prirodno matematičkom fakultetu u Beogradu i preko 35 godina predaje ovaj predmet. Pitali smo ga otkud jedan matematičar u pčelinjaku?

Ozbiljni pčelari imaju pčelinjake na nekoliko lokacija ili ih sele s vrema na vreme. Jer veliki broj košnica na jednom mestu zna da stvori gužvu ovih malih insekata što može biti stresno za njih. Zato mogu biti i agresivne.

U košnici živi prava mala “pčelarska država”. Tu su pčele radilice, trutovi i kraljica, a svako ima svoj posao i zadatak. Dok radilice brinu o medu i čistoći, trutovi čekaju svoju priliku za parenje, a kraljica vodi društvo i stvara nove generacije.

Svaka košnica skriva mnogo truda i rada pčela, ali najveći “plod” njihovog rada i dalje je med. Pčelari često ističu pitanje koje zanima sve – koliko meda je optimalno za jednu košnicu tokom jedne sezone?

Ne postoji samo jedna vrsta meda – on se razlikuje po biljnom poreklu. Od bagremovog i livadskog, preko lipovog i suncokretovog, pa do mešanih sorti, svaka vrsta ima svoj specifičan ukus i primenu.

Pčelarska zajednica u Srbiji već decenijama prati rad i novosti kroz časopis „Srpski pčelar“, koji izdaje Savez pčelarskih organizacija Srbije. Jedan od aktivnijih autora u ovom časopisu je Nebojša Ponjavić iz Paraćina, koji kroz svoje članke deli iskustva i savete o radu sa pčelama, novim tehnologijama u pčelarstvu i problemima sa kojima se susreću pčelari.

Pčelar Nebojša Ponjavić iz Paraćina decenijama se bavi ovim zanatom, prati sezonske aktivnosti pčela, piše autorske tekstove za časopis „Srpski pčelar“ i kroz svoj rad promoviše važnost pčela i pčelarstva. Za sve ljubitelje meda i prirodnih proizvoda, 13. Međunarodni sajam pčelarstva i meda ovog vikenda u centru Paracina biće prilika da se uživo upoznaju sa radom pčelara i raznovrsnim pčelinjim proizvodima.