Srbija 15. februara obeležava Dan državnosti – Sretenje, praznik koji objedinjuje dva ključna događaja iz moderne istorije: podizanje Prvog srpskog ustanka 1804. godine i donošenje Sretenjskog ustava 1835. godine. O značaju ovog važnog datuma datuma razgovarali smo sa istoričarem Markom Pekićem.
Prema rečima našeg sagovornika, Sretenjski ustav se smatra jednim od najmodernijih ustava tog vremena jer je predviđao podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, garantovao građanska prava i slobode, jednakost svih građana pred zakonom i ograničavao vlast kneza. U periodu kada su mnoge evropske države još funkcionisale po principima apsolutizma, Srbija je dobila ustav koji je jasno definisao prava pojedinca i uveo elemente savremene ustavne države.
Ipak, njegova naprednost izazvala je negativne reakcije velikih sila koje su smatrale da bi takva liberalna rešenja mogla da podstaknu slične zahteve i u njihovim državama. Pod međunarodnim pritiscima, ustav je suspendovan nakon svega nekoliko nedelja primene.
Odgovarajući na pitanje zašto je upravo 15. februar izabran za Dan državnosti, Pekić ističe da taj datum simbolično povezuje početak borbe za slobodu sa uspostavljanjem ustavnog poretka. Sretenje, kako kaže, predstavlja spoj ideje oslobođenja i ideje pravne države – dve ključne vrednosti na kojima počiva savremena Srbija.
Na pitanje kako mladima danas približiti značaj ovog praznika, istoričar naglašava da je važno objasniti da Sretenje nije samo neradni dan, već podsećanje na borbu za slobodu, prava i institucije. Iako je većina ljudi upoznata sa tim šta se dogodilo 15. februara, i zašto se ovaj datum obeležava – nije dovoljno.
Ovaj se dan treba poštovati kao nacionalni prazniuk, ističe Pekić i dodaje da se uvek trebamo setiti srpskih ustanika i naših predaka koji su dali život za oslobođenje srpskog naroda.
Sretenje nas zato ne podseća samo na dva istorijska datuma, već na vrednosti na kojima je država nastajala – slobodu, ustavnost i odgovornost. Od Karađorđevog ustanka do prvog modernog ustava, 15. februar ostaje simbol borbe za samostalnost i uređen sistem koji štiti prava građana. Upravo zato, poruka ovog praznika nadilazi prošlost – on je podsetnik da se državnost ne podrazumeva, već čuva i gradi iz generacije u generaciju.
