Projekat pomaže Ministarstvo informisanja i telekomunikacije, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2025. godinu
U eri sveprisutne digitalizacije i razvoja veštačke inteligencije, digitalni asistenti postaju neophodni saputnici u svakodnevnom životu i radu. Mnogi rutinski, ali i kreativni poslovi za koje nam je nekada bilo potrebno mnogo vremena, danas je, uz pomoć digitalnih asistenata ,uraditi veoma brzo. U čitavom svetu ali i u Srbiji, ovaj trend dobija sve konkretnije oblike — od državnih platformi do domaćih rešenja i pametnih kućnih uređaja.
Šta su digitalni asistenti i zašto su značajni?
Digitalni asistenti su softverski sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji i automatizaciji koji komuniciraju putem govora ili teksta, olakšavaju obavljanje rutinskih zadataka i pružaju korisnicima informacije na prirodan način. Njihova primena može biti raznovrsna.
Jedna od osnovnih uloga ovih asistenata i alate je da automatizuju svakodnevne zadatke poput zakazivanja sastanaka, klasifikacije mejlova, obrade podataka… Takođe veoma su korisni jer, za razliku od opštih pretraživača predstavljaju jednu vrstu ličnog iskustva korisnicima, pa tako mogu služiti za preporuke proizvoda, brze odgovore na konkretna pitanja, ali i pomoći pri donošenju odluka tako što će, detaljnije i brže nego što mi možemo, analizirati podatke koje im dati i na osnovu njih predviđati trendove i pravce poslovanja i rada.
Upotreba digitalnih asistenata u Srbiji
Prema najnovijim podacima, Srbija je na visokom nivou digitalne povezanosti. Tako, čak 91,8 % stanovnika koristi internet (6,16 miliona korisnika) a aktivno je vise od 8 miliona mobilnih telefona, dok oko 5 miliona ljudi ima profile na društvenim mrežama.
Takođe, sve je vise ljudi, ali i privatnih i državnih institucija koje se oslanjaju na digitalne asistente i veštačku inteligenciju. Najznačajniji primeri su:
MAIC – glasovni asistent na srpskom jeziku
Vip Mobile je još 2019. godine lansirao je MAIC, prvi glasovni kućni asistent na srpskom jeziku. Pružao je funkcije poput alarma, podsetnika, informacija o radnom vremenu objekata i kontrolu pametne kuće. MAIC je imao i ekran za video pozive i medija reprodukciju, a prilagođavao se navikama korisnika. Ovo je bio važan korak ka uklanjanju jezičke barijere, posebno za starije i ne-tehnološki osposobljene korisnike, ali su ga, naročito sa pojavom AI programa koji prepoznaje srpski jezik, zamenile mnogo naprednije varijante i druga rešenja.
eUprava – digitalni asistent za građane
Od sredine 2025. godine, na Portalu eUprava implementiran je digitalni asistent zasnovan na jeziku i modelu OpenAI. Prema izjavama direktora Mihaila Jovanovića, asistent trenutno pruža informacije i usmerava građane ka relevantnim uslugama, uz perspektivu da postane „transakcioni asistent“ – sposoban za zakazivanje termina, popunjavanje formulara i automatizaciju procedura. Za ovu svrhu obezbeđen je i superkompjuter Bull SAS (Eviden grupa) sa 640 NVIDIA čipova i 2,5 PB skladišta podataka, kao deo programa “Skok u budućnost – Srbija 2027”.
Digitalni asistenti u kompanijama
Domaće IT firme sve više primenjuju asistente u poslovnim procesima. Primer je startap iz Novog Sada – VCF (Virtual Conferencing of the Future), koji analizira pažnju i angažovanost u onlajn sastancima koristeći VI i računski vid. Ovaj razvoj pokazuje primenu digitalnih asistenata ne samo u svakodnevnim već i specijalizovanim profesionalnim kontekstima.
Prednosti i izazovi integracije digitalnih asistenata u svakodnevni rad
Ovakvi i slični asistenti zasnovani na veštačkoj inteligenciji u mnogome štede vreme i podstiču efikasnost, kako kod profesionalaca, tako i kod običnih građana. Mnoge procedure moguće je delegirati ili u potpunosti automatizovati. Istovremeno, informacije koje se dobijaju su mnogo rafinisanije i personalizovanije.
Posebno značajno za asistente u Srbiji je i to što mogu doprineti značajno višoj inkluziji, kako po pitanju jezičkih barijera, tako i što će omogućiti jednostavniji i ravnopravniji rad i participaciju svakodnevici i osobama sa smetnjama u razvoju ili određenim vrstama invaliditeta.
Sa druge strane, često se postavlja pitanje privatnosti i bezbednosti podataka koji se dele sa ovim aplikacijama i sistemima. Nije dovoljno samo implementirati ove sisteme već omogućiti i njihovu sigurnu upotrebu. Takođe, veoma je malo programa različitih vrsti koji funkcionišu na srpskom jeziku. Srbija, ako malo tržište, nije posebno relevantno velikim kompanijama, te integracija ovih sistema zahteva, ili vreme kada će oni postati u većoj meri dostupni u našij zemlji i na našem jeziku, ili brži razvoj sopstvenih aplikacija. Na kraju, neophodno je pomenuti i to da je za upotrebu bilo kojeg digitalnog asistenta potreban određeni nivo digitalne i informatičke pismenosti, što može predstavljati barijeru, naročito među starijom populacijom.
Digitalni asistenti već menjaju način na koji se građani i organizacije u Srbiji povezuju sa digitalnim uslugama. Projekti poput eUprava asistenta i MAIC-a su tek prvi potezi u širem prelazu ka digitalnom ekosistemu gde asistenti rade za ljude – ne samo informišu, već i obavljaju zadatke. Digitalna pismenost, etička regulativa i razvoj domaćih modela veštačke inteligencije biće ključni faktori koji će definisati koliko će ova revolucija zaista postati deo naše svakodnevice.
