Stres se može definisati kao bilo koja vrsta promene koja uzrokuje fizičko, emocionalno ili psihičko opterećenje.
Stres je odgovor našeg tela na sve što zahteva pažnju ili akciju.
Svi doživljavaju stres u određenoj meri.
Način na koji reagujemo na stres čini veliku razliku u našem opštem blagostanju.
Stres je normalna ljudska reakcija koja se dešava svima.
Ljudsko telo je dizajnirano da doživi stres i reaguje na njega. Kada doživimo promene ili izazove (stresore), naše telo proizvodi fizičke i mentalne odgovore. To je stres.
Reakcije na stres pomažu našem telu da se prilagodi novim situacijama. Stres može biti pozitivan, održavajući nas budnim, motivisanim i spremnim da izbegnemo opasnost. Ali stres postaje problem kada se stresori nastavljaju bez olakšanja ili perioda opuštanja.
Sve što pred nas postavlja visoke zahteve može biti stresno. Pa i srećni događaji !!!
Ono što uzrokuje stres zavisi, bar delimično, od naše percepcije o tome. Nešto što je za nas stresno možda neće uznemiriti nekog drugog; možda će drugi u tome čak i uživati.
Česti spoljni uzroci stresa uključuju: velike životne promene, posao ili školu, poteškoće u odnosima, finansijske probleme, decu i porodicu…
Česti unutrašnji uzroci stresa uključuju: pesimizam, nemogućnost prihvatanja neizvesnosti, kruto razmišljanje, nedostatak fleksibilnosti, potcenjivanje sebe, nerealna očekivanja / perfekcionizam, stav sve ili ništa…
Urođeni odgovor na stres, „bori se ili beži” odgovor, pomaže telu da se suoči sa stresnim situacijama. Autonomni nervni sistem tela kontroliše naše otkucaje srca, disanje, oštrinu vida i još mnogo toga.
Kada osoba ima dugotrajan (hronični) stres, kontinuirana aktivacija odgovora na stres izaziva telesni zamor i manifestaciju
fizičkih, emocionalnih i bihejvioralnih simptoma.
Fizički simptomi stresa uključuju: bolove, bol u grudima ili osećaj kao da vam srce lupa, iscrpljenost ili probleme sa spavanjem, glavobolje, vrtoglavicu ili drhtanje, visok krvni pritisak, napetost mišića ili stezanje vilice, probleme sa stomakom ili varenjem, probleme sa seksualnim odnosima i libidom, slab imunski sistem…
Emocionalni i mentalni simptomi su: anksioznost ili razdražljivost, depresija, napadi panike, tuga…
Pokušaj kontrole stresa nezdravim ponašanjem: prečesto konzumiranje alkohola, kockanje, prejedanje ili razvoj poremećaja u ishrani, kompulzivno učestvovanje u seksualnim aktivnostima, pušenje, upotreba psihoaktivnih supstanci…
Naš nervni sistem ne ume da razlikujeemocionalne i fizičke pretnje. Pretnja je pretnja – opasnost i moguće ugrožavanje koje traži reakciju i odbranu.
Foto: FOTO: Stres, AI Chat GPTAko smo često pod stresom, kao i mnogi od nas u današnjem zahtevnom svetu, naše telo može biti u stanju pojačanog stresa većinu vremena. To može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Hronični stres poremeti skoro svaki sistem u vašem telu.
Može narušiti vaš imunski sistem, poremetiti vaš probavni i reproduktivni sistem, povećati rizik od srčanog i moždanog udara, ubrzati proces starenja.
Može da promeni mozak, ostavljajući vas ranjivijim na anksioznost, depresiju i druge probleme mentalnog zdravlja.
Najopasnija stvar u vezi sa stresom je koliko lako može da vam se prikrade.
Naviknemo se, stres počinje da bude poznat, normalan, svakodnevni osećaj.
Ne primećujemo koliko to utiče na nas, čak i kada počne da se manifestuje.
Zato je važno da budemo svesni uobičajenih znakova upozorenja i simptoma preopterećenja stresom kao što su:
Kognitivni simptomi: Problemi sa pamćenjem, nemogućnost koncentracije, loša procena, negativan pogled na svet, anksiozne ili brze misli, stalna briga…
Emocionalni simptomi: Depresija ili uopšteno loše raspoloženje, anksioznost i uznemirenost, razdražljivost ili bes, osećaj preplavljenosti, usamljenost i izolacija, drugi problemi mentalnog il emocionalnog zdravlja…
Stres je subjektivan – ne može se meriti testovima. Samo osoba koja ga doživljava može utvrditi da li je prisutan i koliko je ozbiljan.
Pružalac zdravstvenih usluga može koristiti upitnike da bi razumeo naš stres i način na koji stres utiče na naš život.
Ako imamo hronični stres, naš zdravstveni radnik može proceniti simptome koji su rezultat stresa.
Ne možete izbeći stres, ali možete sprečiti da postane simptomatski i problematičan tako što ćete praktikovati neke dnevne navike:
- Vežbajte kada osetite da se pojavljuju simptomi stresa. Čak i kratka šetnja može vam poboljšati raspoloženje.
- Na kraju svakog dana odvojite trenutak da razmislite o tome šta ste postigli – a ne o onome što niste uradili.
- Postavite ciljeve za svoj dan, nedelju i mesec. Sužavanje pogleda pomoći će vam da bolje kontrolišete trenutke i dugoročne zadatke.
- Razmislite o tome da razgovarate sa terapeutom ili svojim zdravstvenim radnicima o svojim brigama.
Ako naučite da se nosite sa stresom, postanete otporni na stres.
- Održavajte dnevnu rutinu – Dnevni raspored može nam pomoći da efikasno koristimo svoje vreme i da se ne osećamo neispunjeno. Odredite vreme za redovne obroke, rad od kuće, provođenje vremena sa članovima porodice, vežbanje, svakodnevne poslove i druge rekreativne aktivnosti. Naučite da kažete „ne“ dodatnim obavezama kada ste previše zauzeti ili pod stresom.
Negujte san – San je neophodan za održavanje zdravlja tela i uma. Spavanje popravlja, opušta, podmlađuje naše telo i preokreće efekat stresa
Dobre navike spavanja mogu nam pomoći da poboljšamo san:
- Budite dosledni. Idite u krevet u isto vreme svake noći i ustajte u isto vreme svakog jutra, uključujući i vikende.
- Uverite se da je vaša spavaća soba tiha, mračna, opuštajuća i da spavate na ugodnoj temperaturi.
- Uklonite elektronske uređaje, kao što su televizori, računari i pametni telefoni, iz spavaće sobe.
- Izbegavajte velike obroke, kofein i alkohol pre spavanja.
- Vežbajte. Fizička aktivnost tokom dana može vam pomoći da lakše zaspite noću.
Povežite se sa drugima – Održavajte kontakt sa porodicom i prijateljima na različite načine kao što su susreti uživo, video pozivi, telefonski pozivi itd. Ostati u kontaktu sa našim dragim osobama je od suštinskog značaja za naše mentalno blagostanje.
Jedite zdravo – Jedite uravnoteženu ishranu i u redovnim intervalima. Pijte dovoljno tečnosti. Uzmite puno svežeg voća i povrća.
Minimizirajte vesti – Ograničite vreme koje provodite gledajući televiziju i društvene mreže.
Načini upravljanja stresom mogu nam pomoći da se izborimo sa promenama na zdraviji način.
Prihvatite da ne možete kontrolisati sve.
Trebalo bi da potražite medicinsku pomoć ako se osećate preopterećeno, ako koristite psihoaktivne supstance ili alkohol ili ako razmišljate o tome da se povredite.
Vaš lekar primarne zdravstvene zaštite može vam pomoći tako što će vam dati savet, propisati lekove ili vas uputiti terapeutu.
Izvor: IZJZ Vojvodine
Objava je rezultat saradnje Doma zdravlja Paraćin i RTV Kanal M.
Tekst pripremila Žaklina Romih Veljković – Viša med. Sestra
DOM ZDRAVLJA PARAĆIN
