Projekat pomaže Ministarstvo informisanja i telekomunikacije, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2025. godinu
Jedan od ključnih problema na koji je nedavno ukazao Nikola Kato, dugogodišnji aktivista i borac za prava osoba sa invaliditetom, jeste loša izvedba rampi na mnogim lokacijama u našoj opštini. Kako on navodi, iako postoji određeni broj rampi, većina njih je urađena površno, bez poštovanja standarda koji omogućavaju njihovu bezbednu i efikasnu upotrebu.
Najčešći problem koji se javlja je postavljanje rukohvata samo s jedne strane rampe. Ovakvo rešenje ne samo da otežava kretanje osobama koje koriste invalidska kolica, već može biti i opasno, naročito kada su površine klizave, pod uglom ili ako je korisnik slabije pokretan sa jedne strane tela.
Loše urađena rampa nije samo fizička prepreka, već šalje i snažnu poruku osobama sa invaliditetom da nisu dobrodošle u zajednički prostor. To vodi ka socijalnoj isključenosti i narušavanju samopouzdanja. Kada osoba ne može samostalno da uđe u zgradu opštine, biblioteku, školu ili ambulantu – ona ne samo da gubi pristup uslugama, već se i oseća obespravljeno. Osim što su loše urađene na mestima gde ih ima, rampi svakako nema dovoljno, navodi Nikola Kato.
Osim rampi, ono što u institucijama nije odrađeno dobro kako bi i osobe sa invaliditetom mogle da koriste jesu za početak vrata, a zatim i šalteri koji su prevosoki, navodi Kato.
Nikola Kato je pohvalio i pristupačnost Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, tačnije ispostavi koja se nalazi u zgradi Jugobanke. U ovoj zgradi je instalirana platforma za osobe sa invaliditetom i ljude koji se otežano kreću, kako bi im bilo olakšano penjanje uz stepenice.
Rampa nije estetski dodatak niti “lep gest”, ona je osnovno sredstvo za dostojanstven život hiljada ljudi. Kada se postavi pogrešno – ona ne znači ništa. Kada se postavi pravilno – ona otvara vrata obrazovanju, zdravstvu, kulturi, zapošljavanju i aktivnom građanskom životu.
