Iako sve ređe u svakodnevnoj upotrebi, reč čair i dalje živi u sećanjima starijih generacija, u toponimima i u duhu jednog vremena kada je priroda bila neraskidivi deo života – i u gradu i u selu. Danas, kad kažemo „čair“, možda najpre pomislimo na niški park ili sportski centar, ali malo ko zna koliko je ova reč duboko ukorenjena u jezik, istoriju i svakodnevicu Srbije.
Poreklo i značenje reči
Reč čair potiče iz turskog jezika (çayır), što u originalu znači livada, travnata površina, ili zelena poljana. U srpski jezik ušla je tokom osmanske vladavine, odnosno u periodu od 15. veka, i zadržala se kroz vekove sve do danas. U pisanim dokumentima, popisima i razgovornom jeziku, čair je postao sinonim za otvoreni prostor pod travom – neformalno mesto za odmor, ispašu, druženje ili vašar.
Čair u selima – zajednička livada i mesto zbližavanja
U seoskim krajevima, čair je najčešće bio široka livada, obično u zajedničkoj upotrebi meštana, gde se izvodila stoka na ispašu. Ali čair je bio i više od toga – to je bilo mesto gde se izlazilo u šetnju, gde su se okupljali meštani, gde su deca igrala, a mladi momci i devojke prvi put razmenjivali poglede. U nekim krajevima čair je bio i prostor za održavanje seoskih sabora, vašara ili letnjih priredbi.
Čair u gradovima – predah u zelenoj senci
U urbanim sredinama, čair je označavao zeleni javni prostor, park ili travnatu površinu u blizini naselja. Bio je to prvi oblik urbanog parka, gde se sedelo na klupama, šetalo nedeljom i provodilo vreme sa porodicom. Mnogi gradovi su imali svoj „čair“ – mesto koje se nije zvanično zvalo parkom, ali se znalo da je to „mesto za odmor i dušu“.
Istorijski zapis i upotreba kroz vreme
U osmanskim katastarskim popisima (defterima) iz 16. i 17. veka, reč čair se pojavljuje kao zvaničan termin za određenu vrstu zemljišta – čairska zemlja, odnosno zemlja pogodna za travu i ispašu. Tokom 18. i 19. veka, ova reč se ustalila u narodnom govoru širom Balkana, ne samo u Srbiji, već i u Bosni, Makedoniji i Bugarskoj.
Savremeni odjek reči čair
Iako je u savremenom srpskom standardnom jeziku reč čair skoro potpuno nestala, ona se ipak zadržala u toponimima i ustanovama, poput niškog parka i Sportskog centra „Čair“. U pojedinim krajevima Srbije, starije generacije i dalje kažu „idu u čair“ kada misle na neko mirno, zeleno mesto za odmor, ili na proplanak kraj sela.
Zašto je važno da pamtimo ovakve reči?
Jezik nije samo sredstvo komunikacije – on je nosilac kulture, istorije i načina života. Reči poput čair nas vraćaju vremenu kada se živelo sporije, bliže prirodi i zajednici. Pamćenjem takvih reči čuvamo ne samo jezik, već i duh jedne epohe.
U književnosti i istorijskim spisima
Reč čair se, osim u administrativnim osmanskim popisima (defterima), pojavljuje i u narodnoj književnosti, putopisima, kao i u delima poznatih pisaca koji su opisivali život na Balkanu.
- U osmanskim defterima iz 16. i 17. veka, čair je označavao konkretnu kategoriju zemljišta – „čairska zemlja“ bila je evidentirana kao zemlja pogodna za ispašu, bez obradivih useva, što govori o njenoj ekonomskoj i društvenoj važnosti.
- Vuk Stefanović Karadžić je u svojim rečnicima i zbirkama narodnih pesama beležio reč čair kao uobičajenu u narodnom govoru. U „Srpskom rječniku“ iz 1818. godine, navodi čair kao „livada, proplanak, ispašna površina“.
- U delima Branislava Nušića, naročito u njegovim pripovetkama i putopisima, često se pominju čairi kao prostor na periferiji varoši, gde se „građanstvo odmara“ i „deca igraju“, što pokazuje ulogu čaira u urbanom životu.
- U delima Ive Andrića, iako manje često, čair se može naći u kontekstu opisivanja prostora oko varoši i manastira, kao simbol mira, prirode i odmaknutosti od gradske gužve. U „Na Drini ćupriji“, na primer, pominje se zelena okolina Višegrada, koja je po karakteristikama čair.
- Putopisci 19. veka, poput Feliksa Kanica, u svojim opisima Srbije, Bosne i Makedonije, pominju čaire kao zajedničke livade na obodima sela, često uz napomenu da su to mesta okupljanja i vašara.
- U etnografskim zapisima Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), reč čair se pominje kao važan deo seoskog života u raznim krajevima – od Timočke Krajine do Šumadije.
- U savremenom turskom jeziku, reč çayır i dalje znači livada ili travnata površina.
- Koristi se u standardnom jeziku, posebno u opisu prirode, u poljoprivredi i u meteorološkim izveštajima (npr. çayır yangını – požar na livadi).
- Često se javlja i kao naziv mesta ili ulica (npr. Çayır Mahallesi – naselje Čair).
Možda je vreme da ponovo oživimo čair – ne samo kao reč, već i kao ideju. I da se, bar na trenutak, vratimo u senku stare livade, gde su se nekada čuli smeh, koraci, zvona i pesma.
