Osećaj nesigurnosti, nelagode i neobjašnjivog straha samo su neki od simptoma anksioznosti. Iako svi ponekad mogu doživeti anksioznost, kod nekih ljudi ona postaje hronična i utiče na svakodnevni život. Anksioznost je reakcija organizma na stres i nepoznate situacije. U osnovi, to je prirodni odgovor tela na izazove, koji nam pomaže da budemo oprezni i pripremljeni za potencijalne opasnosti. Međutim, kada anksioznost postane prekomerna, iracionalna i kontinuirana, može postati problem. Simptomi mogu obuhvatiti fizičke manifestacije poput ubrzanog srčanog ritma, znojenja, nesanice, vrtoglavice, a takođe može uzrokovati i emocionalne reakcije kao što su panika, strah, osećaj preopterećenosti. O ovoj veoma bitnoj temi pričali smo sa psihologom paraćinskog Doma zdravlja Goranom Ristićem koji nam je razjasnio koji su simptomi prolazne anksioznosti, a koji su kada ona prerasta u ozbiljan problem.
Ako taj, kako psiholog Goran Ristić kaže, opterećujući teg postane dominantar i utiče na svakodnevno funkcionisanje – osoba ima problem.
Anksioznost može biti izazvana različitim faktorima, uključujući genetsku predispoziciju, stresne životne okolnosti, traume iz prošlosti ili čak biološke disbalanse u mozgu. Ponekad se anksioznost javlja bez očiglednog razloga, dok je u drugim slučajevima povezana sa određenim traumatičnim događajem, kao što je smrt bliske osobe, razvoda ili gubitka posla.
Ristić navodi da u poslednje vreme sve češće dolaze oni koji prijavljuju svoja anksiozna stanja, ali i da se često radi i samo o nedostatku motiva i ciljeva u životu. On dodaje da usled preveviše slobodnog vremena ljudi često to vreme ispunjavavaju na društvenim mrežama gde su sami sa sobom, umesto da to slobodno vreme provode sa prijateljima i porodicom.
Strah kao urođeni osećaj nije tu da nas parališe. On je prirodan i koristan emocionalni odgovor na potencijalne opasnosti i pretnje, jer nas motiviše da preduzmemo korake kako bismo se zaštitili.
Anksioznost je ozbiljan problem koji utiče na mnoge ljude, ali uz pravovremenu pomoć i odgovarajuće strategije, može se kontrolisati. Razumevanje simptoma, traženje stručne pomoći i primena tehnika opuštanja ključni su koraci ka oporavku. Nema potrebe da se sa tim suočavamo sami – uz podršku, anksioznost postaje upravljiva i moguće je uživati u svakodnevnom životu.
