Alergije su postale jedan od najčešćih zdravstvenih problema u svetu, pogađajući i decu i odrasle. Od polenskih alergija do alergija na hranu, simptomi mogu varirati od blagih do ozbiljnih, a njihov uticaj na kvalitet života često je značajan. U današnjoj emisiji, bavimo se temom alergija kod svih uzrasta, a pogotovo kod dece – razumevanjem njihovih uzroka, simptomima i načinima prevencije.
Alergije kod dece izazivaju različiti faktori, ali osnovni uzrok je preosetljivost imunološkog sistema na spoljnu okolinu. Nebojša Stojković, pedijatar-pulmolog navodi da se sa alergijama često povezuje da su one bolesti novog doba i da su deca usled preterane sterilnosti postala manje tolerantna na spoljne faktore.
Uglavnom, alergeni su substance kao što su polen, prašina, grinje, ili čak određene vrste hrane, poput kikirikija, mleka, jaja. Kod beba i male dece, alergijske reakcije mogu biti vrlo intenzivne jer njihov imunološki sistem još uvek nije potpuno razvijen. Najčešće reakcije su zapušen nos, kijanje, osip, a u težim slučajevima, može doći i do anafilaksije.
Anafilaktički šok je najteža forma alergijske reakcije. To je akutni tip reakcije koji može imati neočekivan, dramatičan, pa čak i fatalni ishod. Kada su jake alergie u pitanju, čak i fizički kontakt sa alergenom ili prenos alergena kroz vazduh moze izazvati reakciju organizma.
Postoji više načina za dijagnostikovanje alergiija. Danas se u praksi primenjuju kožni alergo testovi i alergo testovi iz krvi.
Kožni (prick) alergo testovi na standardne inhalacione alergene predstavljaju osnovne alergo testove pomoću kojih se dokazuje preosetljivost na neki od najčešće zastupljenih alergena spoljne životne sredine, polen trava, drveća, korova, ambrozije, dlaka psa, dlaka mačke, grinje, kućna prašina, gljivice-buđ.
Za razliku od drugih bolesti, alergije mogu biti izazvane iznenada i mogu se promeniti tokom života. Neki ljudi razvijaju alergije u detinjstvu koje s vremenom nestanu, dok drugi mogu razviti alergije tek u odraslom dobu. Prepoznavanje alergija i njihovo pravovremeno lečenje ključno je za smanjenje njihovog uticaja na život.
Terapije variraju, ali najčešće uključuju antihistamine, kortikosteroide i druge lekove koji pomažu u kontrolisanju simptoma.
Za prolećni i letnji period karakteristični alergeni su trava, lipa i cvetovi biljaka, dok je u jesenjem i zimskom periodu ubedljio najizraženiji alergen ambrozija.
Preporuka stručnjaka je da se alergije ne zanemaruju, jer se nelečenjem mogu izazvati ozbiljne posledice. Za decu sa alergijama na hranu, roditeljima se savetuje da pažljivo prate ishranu i redovno se konsultuju sa lekarom.
Alergije su sveprisutne, a njihov uticaj na decu i odrasle je ogroman. Pravovremenim prepoznavanjem, dijagnostikom i adekvatnim tretmanima, moguće je značajno smanjiti njihove simptome i poboljšati kvalitet života. Stojković navodi da ako postoji sumnja na alergiju ne treba oklevati već se obratiti lekaru kako biste dobili odgovarajuću pomoć.
