Projekat pomaže Ministarstvo informisanja i telekomunikacije, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2024. godinu
Foto: .Težnja ka osiguravanju rodne ravnopravnosti u jednom društvu manifestuje se na različite načine. Mnogi zakoni Republike Srbije sadrže članove koji se odnose na zabranu diskriminacije u odnosu na pol, a postoje posebne odredbe koje obavezuju poslodavce, političke stranke i druge instance o obavezi ravnopravnog broja zaposlenih ili reprezenata oba pola.
Međutim, u Zakonu o rodnoj ravnopravnosti iz 2021. poseban segment odnosi se na upotrebu takozvanog rodno osetljivog jezika, koji, u praksi, podrazumeva upotrebu titula, zvanja, naziva zanimanja i obraćanja u skladu sa polom osobe o kojoj ili kojoj se govori. Ovo veštačko preuređivanje i krojenje jezika, kao organske tvorevine koja se razvijala kroz vreme, naišlo je na otpor značajnog broja lingvista i ljudi koji se bave srpskim jezikom.
Argumenata za to je nekoliko, a njih je u tekstu Čime se obezbeđuje rodna ravnopravnost? 2021. godine izložila i objasnila naša sugrađanka i direktor Instituta za srpski jezik SANU, prof. dr Sofija Miloradović. Ona ne osporava potrebu za rodnom ravnopravnošću, ali smatra da se njome ne možemo baviti samo kroz regulaciju jezika, niti je taj način ispravan zbog nekoliko različitih razloga.
Foto: isj.sanu.ac.rsprof. dr Sofija Miloradović
Upotreba rodno osetljivog jezika ne isključuje diskriminaciju
Prof. dr Sofija Miloradović ukazuje na činjenicu koja se često previđa, a to je da, čak i kada bi se pronašlo rešenje i u potpunosti primenio rodno osetljivi jezik, to ne bi odstranilo mogućnost upotrebe takvog govora u diskriminatornim izjavama prema određenom polu.
Ravnopravnost ne zavisi od upotrebe pojedinih gramatičkih kategorija, već i od konteksta u kome su one upotrebljene, tj. od značenja celine teksta. Evo primera iz koga se jasno vidi da se čak i uz doslednu upotrebu gramatičke kategorije ženskoga roda mogu izražavati diskriminatorski stavovi o ženama: “Žene političari (političarke) nesposobne su za obavljanje odgovornih poslova”.
Foto: magicstudio-artIlustracija problema diskriminacije žena u srpskom jeziku
Dakle, namera nekoga da osobu određenog pola diskriminiše ili uvredi ne može se sprečiti određivanjem reči koje ta osoba može da koristi, već se mora raditi na potrebi da se takvi stavovi, mišljenja i sistemi vrednosti promene. To nije moguće učiniti samo određivanjem poželjnih i nepoželjnih reči pri tituliranju.
Upotreba rodno osetljivog jezika može biti oblik diskriminacije
Sa druge strane, profesorka Miloradović ističe i jednu kontradiktornost u vezi sa insistiranjem na upotrebi rodno osetljivog jezika. Naime, umesto da smanji rodne nejednakosti i diskriminaciju, on ih može povećati.
Zakonima se ne može davati pravo jednoj strani, a osporavati istovremeno pravo drugoga – moje pravo da budem imenovana kao “filolog”, “naučni savetnik”, “direktor” itd. ne smeju ugroziti članovi nijednoga zakona. Nadalje, insistiranje na ženskom nazivu moga zanimanja ili zvanja doživljavam kao potrebu da se u prvi plan istakne moj pol, a ne posao koji obavljam (/ funkcija na kojoj se nalazim) i kvalitet obavljanoga posla, što je upravo obrnuto od onoga što zagovornici feminizacije jezika tretiraju kao način „osnaživanja ženskog roda“.
Drugim rečima, prevelika pažnja koja se posvećuje dimenziji pola pri odabiru načina na koji ćemo se obraćati određenoj osobi stavlja u drugi plan ono što je mnogo važnije, a to su uspesi, zvanja i kvaliteti te osobe. Time se, zapravo, u drugi plan stavljaju ove suštinske stvari, a akcentuje to da je osoba određenog pola.
Rodna neutralnost kao priroda srpskog jezika
Važno je napomenuti, iako je u ranijim tekstovima ovog serijala pomenuto da u srpskom jeziku, za razliku od engleskog, ne postoji rodno neutralni jezik zbog činjenice da svaka imenica ima svoj gramatički rod, profesorka Miloradović ukazuje da to nije sasvim tačno. Preciznije, ona ističe da je rodna neutralnost generičkog muškog roda u srpskom jeziku lingvistička činjenica, odnosno, da se imenice koje označavaju vrstu, zvanje ili zanimanje uvek odnose na osobe oba pola, bez obzira na gramatički rod.
Oblike ženskoga roda za imenice koje znače profesije treba upotrebljavati tamo gde je njihova upotreba u skladu s postojećom normom i dobrom jezičkom praksom, a ukoliko je u datome kontekstu neophodno naglasiti da je nosilac funkcije ženskog roda, to se može obezbediti i drugim jezičkim sredstvima ili navođenjem ličnog imena. Normiranje jezika ne sme se rukovoditi isključivo principom slanja poželjne političke poruke, posebno kada to može značiti dovođenje u nesklad s važećim gramatičkim i pravopisnim normama i dobrom jezičkom praksom.
Upravo zbog ovakvih nesuglasica i nejasnoća koje proizilaze iz kompleksnosti srpskog jezika u kombinaciji sa nastojanjima njegove veštačke promene, veoma je važno konsultovati se sa stručnjacima i njima prepustiti konačni sud o opravdanosti ili neopravdanosti određenih akcija. Naravno, profesorka Miloradović nije jedina koja ne gleda blagonaklono u pravcu predloženih promena. U vezi sa njima se vise puta izjasnila i Matica srpska ukazujući na mnoge probleme u vezi sa implementacijom rodno osetljivog jezika, a neki od njih su sledeći:
- Obaveznost rodno osetljivog jezika – Matica srpska izražava neslaganje sa obaveznom upotrebom rodno osetljivog jezika, smatrajući da je ovo rešenje rigidno i da bi se moralo dozvoliti korišćenje i muškog i ženskog roda u imenovanju osoba ženskog pola.
- Prinudno nametanje novih jezičkih oblika – Matica srpska ističe da mnoge forme feminativa (oblika reči u ženskom rodu) nisu još prirodno zaživele u jeziku i da im je potrebno vreme kako bi se eventualno usvojile. Insistiranje na njihovoj upotrebi može se doživeti kao prisilno, pogotovo među građanima koji ne vide problem u korišćenju gramatičkog muškog roda za označavanje osoba oba pola.
- Posledice po normu standardnog jezika – Primoravanje na upotrebu isključivo rodno osetljivog jezika može dovesti do nepoželjnih promena u normi standardnog srpskog jezika, što Matica srpska ocenjuje kao oblik jezičkog inženjeringa. Ovakve promene, prema njihovom mišljenju, mogu uzrokovati da veliki deo stanovništva postane „jezički nepismen”, jer bi bilo teško pridržavati se novih pravila.
- Uticaj na obrazovni sistem – Matica srpska se protivi obavezi primene rodno osetljivog jezika u obrazovnim materijalima, udžbenicima i nastavnim programima, smatrajući da bi takve formulacije mogle dodatno otežati razumevanje tekstova i onemogućiti lakšu komunikaciju. Navedeni su primeri u kojima bi se rečenice iz udžbenika morale znatno proširiti da bi zadovoljile zahteve rodne osetljivosti, što bi nepotrebno opteretilo učenike.
Foto: wikipedia.comZgrada Matice srpske u Novom Sadu
Zbog svega navedenog, ova institucija predlaže da se formulacije u Zakonu promene tako da dozvoljavaju slobodan izbor između upotrebe muškog ili ženskog roda prilikom imenovanja osoba ženskog pola. Time bi se osigurala demokratija u jezičkoj praksi, omogućivši svima da se izražavaju na način koji smatraju odgovarajućim, bez prisile.
Da li će ove izmene, argumenti i kritike biti usvojene, ostaje da se vidi. Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji se bavi, između ostalog, i rodno osetljivim jezikom, van snage je od juna ove godine. S obzirom na količinu kritika koju je pretrpeo, može se pretpostaviti da će, ukoliko ponovo postane važeći, biti, barem u određenoj meri, korigovan.
Izvori literature korišćeni u tekstu:
- Matica srpska. Saopštenje Matice srpske povodom pitanja o rodnoj ravnopravnosti. Pristupljeno 12. oktobra 2024. https://www.maticasrpska.org.rs/saopshtee-matitse-srpske-povodom-pitaa-o-rodno-ravnopravnosti/.
- Matica srpska. Strategija o rodnoj ravnopravnosti i pitanjima jezika, nauke i obrazovanja. Pristupljeno 12. oktobra 2024. https://www.maticasrpska.org.rs/strategia_o_rr/.
- Милорадовић, Софија: Чиме се обезбеђује родна равноправност?, у: Драган Станић, Срето Танасић (ур.), ОКРУГЛИ сто Положај српскога језика у савременом друштву. Изазови, проблеми, решења, Зборник саопштења с округлог стола одржаног у Матици српској 3. јула 2021. године, Нови Сад – Београд: Матица српска – Одбор за стандардизацију српског језика, Нови Сад 2021 (2022), 35–36.
NAPOMENA: Ovaj tekst je objavljen uz odobrenje i autorizaciju prof. dr Sofije Miloradović
