orta čiji recept postoji 111 godina jedan je kulinarskih i kulturoloških brendova Paraćina. Ovaj klasik srpske kuhinje nastao je kao znak zahvlanosti izvesnom Vasi Čokrljanu iz Paraćina, te po njemu i nosi ime.
Projekat podržala Opština Paraćin, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2019. godinu
Kada se pokrene priča o kulinarskim brendovima Paraćina, pored „Paraćinskog ćevapa“, koji gotovo svima prvi na pamet, gotovo uvek se pomene i čuvena „Vasina torta“. Ova poslastica jedna je od retkih za koju se tvrdi da se zna tačno kada i kako je nastala i po kome je dobila ime.
Prema jednoj verziji, Vasina torta nastala je 1908. godine kao simbol zahvalnosti. Priča o njenom nastanku priča je o ljubavi i porodici.
Naime, početkom 20. veka u Paraćinu je živeo izvesni gospodin Vasa Čokrljan. On je živeo boemski život ali se u svojim četrdesetim godinama žaljubio u lepu Jelenu, domaćinsku kći. Iako je bila znatno mlađa od Vase, njeni roditelji podržavali su njihovu zajednicu, te su se oni ubrzo venčali i Jelena je zatrudnela. Međutim, trudnoća se iskomplikovala i bilo je neizvesno da li će ovaj par uošte dobiti dete. Vasa, kao ugledni čovek sa velikim brojem prijatelja, povukao je mnoge veze i odveo svoju suprugu u porodolište u Beč, gde je ona na svet donela zdravo dete, kćer Ružicu.
Foto: lepaisrecna.rsZahvalna tašta, Jelenina majka, spremila je Vasi po povratku iz Beča bogat ručak i jednu sasvim novu, posebnu tortu. Ime novoj torti nije bilo teško dodeliti, te se ona danas, 111 godina od nastanka i dalje naziva Vasinom tortom.
Međutim, postoji i jedna, nešto starija priča o nastanku torte i koja tvrdi da je torta dobila ime po kuvaru Vasi koji je radio u službi Vladana Đorđevića, predsednika beogratske opštine u doba vlade kralja Milana Obrenovića. On je jednom prilikom diplomatskom koru Beograda spremio ovu tortu te su je oduševljene diplomate krstile po njemu.
Aleksandar Miletić i Zorana Drašković Kovačević u svojoj knizi „Štrudla Bečka a torta Vasina“ donose pored ove dve i treću priču o poreklu Vasine torte:
„Simpatična anegdota tortu vezuje za pominjanu Spaseniju – Patu Marković, urednicu Politikine „ženske strane“, koja je prikupljala i sortirala recepte kada je naišla na jedan bez naziva. I baš u tom trenutku u prostoriju je ušao izvesni gospodin koji joj se predstavio i kazao koga traži. Zvao se Vasa. Pata je na receptu zapisala Vasina torta i ljubazno odvela gospodina do osobe koju je tražio.“
Ipak prva priča je najprihvaćenija i najlepša, te se uzima kao najveredostojnija u vezi sa nastankom Vasine torte, a samim tim, postavlja Paraćin kao dom ove poslastice.
Turistička organizacija Paraćina teži da pozicionira ovu tortu kao važnu stavku gastronomske ponude Paraćina. Zbog toga je 2018. započela promociju ovog delikatesa na Sajmu turizma u Nišu, u nadi da će se više ljudi upoznati sa njegovom specifičnom istorijom i ukusom.
Foto: www.facebook.comjednostavnoukusnoSpecifičnost Vasine torte
Lepota, ukus i prepoznatljivost „Vasine torte“ proizvod su strpljenja i velike pažnje sa kojom se ona priprema. Porebno je gotovo dva dana da ona bude potpuno spremna za konzumaciju.
Foto: .Ova torta je spadala u one za specijalne prilike pre svega jer su orasi, bademi pogotovo narandža, kao sastojci „Vasine torte“ bili veoma skupi i teško se nabavljali. „Vasina torta“ ima elitni imidž u svetu poslastica. Neke domaćice smatraju da je ona zapravo preteča Jaffa keksa, jer kombinuje ukus čokolade i narandže.
Ovaj brend Paraćina je bio specifičan iz dva razloga: zbog načina na koji se priprema i zbog sastojaka koji u nju idu.
Ali kako napraviti „Vasinu tortu“?
Recept
Postoji veliki broj recepata „Vasine torte“ koji se mogu pronaći. Jedan od najpopularnijih savetuje sledeće korake:
Foto: Kanal MKora:
Umutiti pet belanaca i pet kašika šećera. Zatim dodati, uz mućenje, jedno po jedno od pet žumanaca, šest kašika mlevenih oraha (badema ili lešnika) i jednu kašiku brašna. Smesu staviti u okrugli kalup prečnika 26 cm i peći od 200 stepeni, nekih 15 minuta. Kada se kora ohladi na nju po želji naneti sok od jedne ceđene pomorandže.
Fil:
Mleko i 100 grama šećera ugrejati i u to popariti mlevene orahe. Umutiti četiri žumanca sa četiri kašike šećera i prokuvati na pari. Zatim, umutiti maslac, dodati smesu od oraha i od žumanaca, sok i rendanu koru narandže i 100 grama istopljene čokolade.
Šam:
U posudu staviti 250 grama šećera i litar i po vode. Kuvati dok sirup ne bude veoma gust. Umutiti četiri belanca i postepeno dodavati vruć sirup neprestano muteći. Mutiti dok se šam ne ohladi.
Nakon što su svi delovi torte pripremljeni, na koru prvo naneti fil, a zatim i šlag. Zarad potpunog užitka tortu bi trebalo ostaviti da odstoji nekoliko sati.
