STARIJI – NAJUGROŽENIJI U SAOBRAĆAJU

Osobe starije od 65 godina pripadaju jednoj od najugroženijih kategorija učesnika u saobraćaju – bilo kao pešaci, biciklisti, vozači ili putnici.

U našoj zemlji u proteklih pet godina na putevima su:

• smrtno stradale 793 osobe starosti 65 i više godina (30,5 % ukupnog broja poginulih),
• 11 117 teže ili lakše povređeno (11,3% ukupnog broja povređenih).

Ranjivost starijih u saobraćaju je posledica više međusobno povezanih faktora:

1. Smanjene fizičke sposobnosti
   Sa godinama se smanjuje snaga, pokretljivost, brzina reagovanja i fleksibilnost. To utiče na sposobnost osobe da se brzo i bezbedno kreće, prelazi ulicu ili reaguje na opasne situacije u saobraćaju.
2. Slabiji vid i sluh
   Vizuelne i auditivne sposobnosti takođe opadaju sa godinama, što može otežati uočavanje vozila, semafora, pešačkih prelaza, ali i registrovanje signala ili upozorenja drugih učesnika u saobraćaju.
3. Sporije donošenje odluka
   Starijim osobama često je potrebno više vremena da procene saobraćajnu situaciju i donesu odluku. Ovo može biti kritično, posebno u brzim i dinamičnim uslovima gradskog saobraćaja.
4. Zdravstveni problemi i lekovi
   Mnoge starije osobe imaju hronična oboljenja (poput dijabetesa, bolesti srca i krvnih sudova, artritisa) i koriste lekove (često kontinuirano, višestruko i često nepravilno) koji mogu uticati na njihovu sposobnost upravljanja vozilom ili brzinu reagovanja.
5. Veća fizička ranjivost pri nezgodama
   Čak i u slučaju lakših nezgoda, starije osobe imaju veću šansu da pretrpe ozbiljnije povrede zbog krhkijeg zdravlja, manje gustine kostiju i sporijeg oporavka.
6. Manja prilagođenost savremenom saobraćaju
   Saobraćaj postaje sve složeniji, a mnogi stariji učesnici se teže prilagođavaju novim tehnologijama u njemu (npr. električni trotineti, moderni saobraćajni sistemi), što može dovesti do zabune ili nebezbednog ponašanja.

Zaštita starijih osoba u saobraćaju mora biti jedan od prioriteta društva.

Najveći broj naših starijih sugrađana je stradao prilikom prelaska ulice.

Odgovornost se tu nalazi i na jednoj i drugoj strani:

• Postoji veliki broj vozača koji ne poštuju saobraćajnu signalizaciju i saobraćajne propise te svesno time dovode i svoj i tuđi život u opasnost.
• Dok sa druge strane, dobar deo pešaka ulicu prelazi van pešačkog prelaza, provlači se pored parkiranih i zaustavljenih vozila, ne uverava se pre nego što stupi na kolovoz, prilikom prelaska kolovoza koriste mobilni telefon i slušalice itd.

Dva glavna uzroka saobraćajnih nezgoda sa starijim licima koja su evidentirana od strane policijskih službenika koji vrše uviđaj saobraćajne nezgode:

• neprilagođena ili nepropisna brzina kretanja vozila
• propusti vozača koji se odnose na nepravilno sagledavanje saobraćajne situacije

Apel učesnicima u saobraćaju

Prema starijim licima treba biti humaniji i solidarniji, poštovati ih u saobraćaju, razumeti slabost njihovih sposobnosti i mogućnosti, dati im prednost ako su pešaci, a za vozače imati razumevanja za njihove eventualne usporene reakcije i biti spreman na eventualne greške.

Saveti za starije sugrađane

• da budu svesni svojih sposobnosti i mogućnosti
• da ulicu isključivo prelaze na pešačkom prelazu
• da koriste podzemni i nadzemni prolaz za pešaka
• da se pre stupanja na kolovoz uvere da li je bezbedno
• da prilikom prelaska ulice ne koriste mobilni telefon i slušalice
• da se ne provlače pored parkiranih i zaustavljenih vozila

Saveti za bicikliste

Kada u saobraćaju učestvuju kao biciklisti:

• da obavezno koriste svetla na biciklima u noćnim uslovima (postavljanje raznih reflektujućih elemenata na bočnim, prednjem i zadnjem delu bicikala)
• i nose odeću svetlih boja (naročito odeću sa retroreflektujućim elementima ili retroreflektujuće prsluke) u noćnim uslovima i uslovima smanjene vidljivosti

Mere za unapređenje bezbednosti

Mere usmerene ka unapređenju bezbednosti starijih lica kao pešaka i biciklista potrebno je posebno preduzimati u centralnim gradskim zonama, gde je veća koncentracija starijih lica u saobraćaju, u blizini parkova, medicinskih centara, gerontoloških centara, tržnih centara, pijaca, škola, penzionerskih domova, pešačkih zona i drugih ustanova gde se okupljaju starija lica.

Takođe je potrebno nove ili rekonstruisane ulice, trotoare, pešačke staze, biciklističke staze, stepenice, rampe itd. projektovati u skladu sa humanim inženjeringom.

Na pomenutim lokacijama je neophodan drugačiji pristup saobraćajnom oblikovanju prostora, uz primenu logičkih i jednostavnih rešenja za sve učesnike u saobraćaju, a posebno za naše najstarije sugrađane, imajući u vidu njihovo ponašanje i karakteristike.

Posebna pažnja mora se posvetiti osobama sa određenom vrstom invaliditeta kojima bi trebalo obezbediti adekvatnu infrastrukturu i podršku, kako bi svi korisnici imali podjednako pravo i mogućnost za učešće u saobraćaju.

U skladu sa tim treba dodatno osvetliti nesemaforizovane pešačke (biciklističke) prelaze, saobraćajnom signalizacijom i opremom smanjiti najveću dozvoljenu brzinu kretanja vozila u zonama atrakcije za starija lica, semafore dodatno opremiti tasterima za najavu pešaka i zvučnim signalima koji najavljuju kada je dozvoljen prelaz za pešake, prilikom projektovanja novih ili rekonstrukcije postojećih ulica planirati biciklističke staze ili trake, gde god je to moguće, i dr.

Drugim rečima, potrebno je projektovati sistem koji će greške ispravljati. Dok će uspeh u bezbednosti saobraćaja zavisiti od toga koliko će društvo biti spremno da proširi krug odgovornih za saobraćajne nezgode, ispravi i dopuni potrebno.

Pri tome je svako pojedinačno učešće neophodno.