- juna se u svetu obeležava Međunarodni dan dece žrtava nasilja, proglašen 1983. godine od strane UN, posvećen deci koja su bila ili koja su žrtve bilo kog oblika nasilja.
UNICEF iznosi podatke da:
- preko 300 hiljada dece u svetu služe kao vojnici,
- u više od 40 zemalja oko milion dece su zatvorenici,
- u pet država izriču se i smrtne kazne deci,
- oko 150 miliona dece ispod 15 godina starosti prisiljeno je da radi teške fizičke poslove i da ne pohađa školu.
Prema podacima UNICEF-a u Srbiji, nasilje prema deci ispoljava se u različitim oblicima i na različite načine:
- u porodičnom okruženju,
- u školama,
- u institucijama u kojima su deca smeštena radi zaštite,
- u digitalnom svetu,
- i uopšte u zajednici.
- Svako četvrto dete u Srbiji trpi učestalo nasilje svojih vršnjaka u školi.
- Dve trećine mladih izloženo je nekom riziku od nasilja i zloupotrebe na internetu.
- Čak 65% učenika je bar jednom bilo izloženo nekom obliku nasilnog ponašanja u periodu od tri meseca.
- 24% učenika je više puta bilo izloženo nekom obliku nasilnog ponašanja u periodu od tri meseca.
- 44% učenika je bilo jednom ili više puta izloženo napadu od strane vršnjaka.
- U čak 85% slučajeva detetu – žrtvi nasilja niko ne pomogne.
- Jedan vid ispoljavanja nasilja nad decom, koji je manje direktan, ali kompleksan oblik, jeste strukturno nasilje, na primer dečiji brakovi, dečiji rad ili razne druge vrste eksploatacije, kao i višestruka socijalna isključenost.
- Postoji veliki broj dece koja su prinuđena da ne idu u školu, da rade na ulici, da se bave prosjačenjem, krađama, stupaju u prinudne brakove, pa čak i da se bave prostitucijom.
- Najviše diskriminisana su deca romske nacionalnosti, kao i deca iz marginalizovanih grupa.
PORODIČNO NASILJE I POSLEDICE PO DECU
Zlostavljanje dece počinje vrlo često u porodici, u najranijem uzrastu, i u tu grupu spada najveći broj dece od ukupnog broja slučajeva nasilja nad decom.
Prva zona sigurnosti dece je porodica i ujedno sredina koja treba da podstakne normalan rast i razvoj deteta. Deca koja trpe nasilje u startu imaju poljuljanu sliku o sebi. Svet je za njih nesigurno mesto, a umesto ljubavi i pažnje dobijaju batine i druge kazne. Prvi razvojni zadatak za normalan i zdrav razvoj deteta jeste da svet bude sigurno mesto za život i tek tada dete počinje da formira bazu za svoju buduću ličnost.
Deca često projektuju da se neko nasilje u porodici, na primer među roditeljima, dešava zbog njih i da su uzrok problema u porodici, pa prebacuju krivicu na sebe.
To ostavlja dugotrajne i teške posledice i deca sa ovakvim tegobama mogu da razviju mnoga psihopatološka stanja:
- da oni sami postaju agresori, kada taj model primene na nekom drugom,
- da razvijaju teške simptome depresije, anksioznosti i drugih poremećaja.
Deca često pravdaju nasilje koje trpe. Roditelje vole bezuslovno i uvek će pokušavati da ostvare neki normalan odnos. Šta god da roditelj uradi, dete će i dalje imati potrebu da roditelja drži uz sebe. Deca tako pokušavaju i da održe porodicu na okupu.
Uprkos naporima, u Srbiji je i dalje veliki broj dece koja su izložena kako psihičkom, tako i fizičkom nasilju, ali i raznim oblicima zlostavljanja i zanemarivanja.
Nepostojanje spremnosti kod žrtava da same prijave nasilje i da zatraže podršku takođe je delimično prouzrokovano:
- društvenim normama,
- „normalizacijom“ nasilja,
- ali i nepostojanjem pouzdanih i bezbednih mehanizama za prijavljivanje.
Konstatovanje da nasilje nad decom može da se javi bilo gde može da dovede do pesimističnog stava o mogućnosti njegovog potpunog suzbijanja.
Izveštaji iz pojedinačnih zemalja ukazuju na to da su i deca iz bogatih zemalja, kao i deca iz zemalja u razvoju, podjednako žrtve nasilja.
NIKAKVO NASILJE NAD DECOM NE MOŽE SE OPRAVDAVATI,
A SVAKO NASILJE NAD DECOM MOŽE SE SPREČITI.
Izvor: IPO tim
Objava je rezultat saradnje Doma zdravlja Paraćin i RTV Kanal M.
Tekst pripremila:
Žaklina Romih Veljković
Viša medicinska sestra
Dom zdravlja Paraćin
