Tema ovogodišnje kampanje: „Poremećaji u ishrani su ozbiljan, ali rešiv problem. Nisi sam!“ ističe da je oporavak realan i moguć, te ukazuje da vlade i zajednice treba da obezbede finansijska sredstva, kvalitetan kadar i usluge za osobe obolele od poremećaja ishrane.

POREMEĆAJI U ISHRANI SU SLOŽENE BIO-PSIHO-SOCIJALNE BOLESTI KOJE MOGU IMATI OZBILJNE POSLEDICE PO ZDRAVLJE, PRODUKTIVNOST I SOCIJALNE VEZE

Najčešći poremećaji u ishrani su:

• anoreksija nervoza,
• bulimija nervoza i
• poremećaj prejedanja.

Ostali poremećaji ishrane uključuju:

• izbegavajući restriktivni poremećaj unosa hrane,
• sindrom ruminacije (ponavljana, nenamerna regurgitacija hrane),
• pika sindrom (konzumacija neprehrambenih proizvoda),
• druge specifične poremećaje u ishrani i
• nespecifični poremećaj hranjenja.

OSOBE KOJE SE BORE S POREMEĆAJEM U ISHRANI

• često postaju opsednute hranom,
• izgledom tela i/ili telesnom masom,
• ovi poremećaji mogu biti opasni po život ako se ne prepoznaju i ne leče na odgovarajući način,
• što je raniji početak lečenja, veća je verovatnoća potpunog oporavka,
• to nisu hirovi, faze ili izbori stila života.

A BROJKE GOVORE DA:

• 14 miliona ljudi širom sveta ima neki od oblika poremećaja u ishrani (SZO),
• 75% obolelih nikada ne zatraži profesionalnu pomoć,
• 12 puta je veća smrtnost kod obolelih od anoreksije nervoze u odnosu na ostale uzroke smrti zajedno,
• 3,3 miliona godina zdravog života izgubljene su globalno svake godine zbog poremećaja u ishrani,
• ljudi sa većom telesnom masom imaju 2,45 puta veću verovatnoću da obole od poremećaja u ishrani, ali se upola manje prepoznaje i ovaj zdravstveni problem,
• kod muškaraca i starijih osoba značajno se ređe dijagnostikuju poremećaji u ishrani.

RIZIKOFAKTORI ZA NASTANAK POREMEĆAJA ISHRANE

Biološki faktori:

• blisko srodstvo s osobom koja ima poremećaj u ishrani,
• blisko srodstvo s osobom koja boluje od depresije, anksioznosti ili je zavisnik od psihoaktivnih supstanci,
• ranija primena restriktivnih dijeta ili drugih metoda za kontrolu telesne mase,
• Diabetes mellitus tip 1.

Psihološki faktori:

• perfekcionizam,
• nezadovoljstvo vlastitim izgledom tela,
• pozitivna anamneza anksioznog poremećaja,
• nepopustljivost (rigidnost) u ponašanju.

Socijalni faktori:

• stigmatizacija osoba sa prekomernom telesnom masom,
• podsmevanje i zlostavljanje,
• prihvatanje društvenog stava o „idealnom izgledu tela“,
• ograničeni socijalni kontakti,
• transgeneracijska trauma.

UPOZORAVAJUĆI ZNAKOVI POREMEĆAJA ISHRANE

• zaokupljenost telesnom masom, hranom, kalorijama, redukcionom dijetom i/ili izgledom tela,
• pojava abnormalnih, ekstremnih, ritualnih ili skrivenih navika ishrane,
• povlačenje od uobičajenih aktivnosti i formi druženja,
• dokazi o prejedanju, kao što je nestanak velike količine hrane,
• dokazi o ponašanju „čišćenja“, uključujući česte odlaske u kupatilo nakon obroka, samoizazvano povraćanje, razdoblja gladovanja ili korišćenja laksativa, tableta za mršavljenje ili zloupotrebe diuretika,
• kompulzivno ili preterano vežbanje,
• promena boje ili pojava mrlja na zubima (zbog samoizazvanog povraćanja),
• osećaj izolovanosti, depresije, teskobe ili razdražljivosti.

VRSTE POREMEĆAJA U ISHRANI

ANOREKSIJA NERVOZA

Odlikuje se prvenstveno samoizgladnjivanjem i preteranim gubitkom telesne mase.

Simptomi:

• neadekvatan unos hrane koji dovodi do značajnog gubitka telesne mase,
• intenzivan strah od debljanja, opsednutost telesnom masom i uporna primena obrazaca ponašanja usmerenih ka sprečavanju dobijanja kilograma,
• poremećaj slike o vlastitom telu,
• poricanje ozbiljnosti niske telesne mase.

Zdravstvene posledice uključuju:

• gubitak mišića,
• osteoporozu,
• rast lanugo dlačica po celom telu,
• hormonalni disbalans,
• zastoj srca itd.

BULIMIJA NERVOZA

Karakteristično za ovaj poremećaj u ishrani je ciklus prejedanja praćenog kompenzacijskim ponašanjem, kao što je samoizazvano povraćanje, u pokušaju da se anuliraju učinci prejedanja.

Simptomi:

• redovno uzimanje velikih količina hrane propraćeno osećajem gubitka kontrole nad ponašanjem pri jedenju,
• korišćenje neprikladnih kompenzacijskih ponašanja kao što je povraćanje, zloupotreba laksativa ili diuretika, gladovanje i/ili opsesivno ili kompulzivno vežbanje,
• ekstremna zabrinutost oko telesne mase i izgleda tela.

Zdravstvene posledice mogu biti:

• karijes,
• ruptura jednjaka,
• ruptura želuca,
• pankreatitis,
• zastoj srca i sl.

ORTOREKSIJA

To je poremećaj ishrane kod kojeg postoji opsesija zdravom hranom.

Osobe koje imaju ovaj poremećaj hranu doživljavaju kao sredstvo koje ih čini zdravima, ali i fizički i mentalno ispunjenima. Što je ishrana neobičnija i restriktivnija, to se osoba oseća bolje, a ako ovakvo stanje potraje, nastaje poremećaj.

Ortoreksičari ne jedu ništa slatko ni masno, kao ni namirnice kojima ne znaju kalorijsku vrednost.

POREMEĆAJ PREJEDANJA

Karakteriše ga ponavljajuće prejedanje bez primene kompenzacijskih mera.

Simptomi:

• konzumiranje veće količine hrane od normalne tokom kratkog vremenskog razdoblja, praćeno osećajem uznemirenosti,
• nedostatak kontrole nad unosom hrane tokom epizode prejedanja (osećaj da ne možete prestati jesti ili kontrolisati šta ili koliko jedete),
• prežderavanje u izolaciji i osećaj gađenja, srama ili krivice nakon takve epizode.

Zdravstvene posledice su:

• metabolički problemi uključujući PCOS (sindrom policističnih jajnika),
• bolovi u zglobovima i mišićima,
• gastrointestinalni problemi,
• depresija,
• anksioznost i
• zloupotreba opojnih supstanci.

IZBEGAVAJUĆI RESTRIKTIVNI POREMEĆAJ UNOSA HRANE

Primarno se odlikuje ograničenjima u količini i/ili vrstama konzumirane hrane.

Simptomi:

• očigledan nedostatak interesa za jelo ili hranu,
• izbegavanje na osnovu senzornih karakteristika hrane,
• zabrinutost zbog negativnih posledica unosa hrane.

Posledice su kontinuirano nezadovoljavanje odgovarajućih prehrambenih potreba.

LEČENJE POREMEĆAJA U ISHRANI

Najefikasnije lečenje uključuje neki oblik psihoterapije ili savetovanja, zajedno s pažljivim tretmanom zdravstvenih problema i navika u ishrani. Lečenje treba da bude prilagođeno individualnim problemima bolesnika i mora tretirati simptome poremećaja ishrane, kao i obuhvatiti delovanje psiholoških, bioloških, nutritivnih, socijalnih i kulturnih uzroka koji održavaju ili doprinose poremećaju.

Rana dijagnoza i intervencija značajno ubrzavaju oporavak.

OPORAVAK OD POREMEĆAJA U ISHRANI

Oporavak od poremećaja u ishrani, ponovno učenje pravilnih navika u ishrani i veština suočavanja s tim problemom može potrajati dugo i često zahteva veliku podršku stručnjaka, prijatelja i porodice.

OPORAVAK

Fizički oporavak

Uključuje normalizaciju fizičkih poremećaja ishrane, uključujući vraćanje telesne mase na odgovarajući nivo za pojedinca, normalizaciju nivoa elektrolita i hormona i sl., u čemu je značajna uloga lekara i kvalifikovanog nutricioniste.

Promena ponašanja

Ovaj aspekt oporavka znači prestanak ili značajno smanjenje restrikcije hrane, preteranog vežbanja, „čišćenja“ i/ili prejedanja.

Psihički oporavak

Predstavlja područje oporavka koje je možda najteže definisati, a usmeren je ka rešavanju kognitivnih i emocionalnih aspekata poremećaja ishrane, kao što su odnos prema vlastitoj slici tela, perfekcionizam i pravila vezana za vrstu namirnica, način ishrane i odnos prema telesnoj masi. Potrebno je tretirati propratna stanja kao što su poremećaji raspoloženja, depresija i anksioznost, kako bi se održao trajan oporavak.

AKTIVNI SISTEM PODRŠKE

Često igra ključnu ulogu u oporavku.

• Roditeljska podrška deci da istraju u terapiji, konzumiraju redovne obroke i koriste usvojene nove veštine suočavanja s poremećajem ishrane, izuzetno je značajna.
• Partneri i prijatelji takođe mogu i moraju pružiti potporu i pomoći u usvajanju novih, zdravih životnih navika.
• Za osobe s dugotrajnim poremećajima ishrane, uobičajeni sistemi socijalne podrške često vremenom slabe, jer prijatelji i porodica često u tome „izgaraju“.

ZBOG TOGA JE VAŽNA IZGRADNJA SISTEMSKE, INSTITUCIONALNE I FUNKCIONALNE PODRŠKE KOJA MOŽE ZADOVOLJITI POTREBE OSOBA OBOLELIH OD POREMEĆAJA ISHRANE, KAO I NJIHOVIH PORODICA.

Izvor: IZJZ Vojvodina

Objava je rezultat saradnje Doma zdravlja Paraćin i RTV Kanal M.

Tekst pripremila:
Žaklina Romih Veljković
Viša medicinska sestra
Dom zdravlja Paraćin.