Crveni krst Srbije osnovan je 1876. godine, u periodu velikih istorijskih izazova, kao odgovor na potrebu za organizovanom humanitarnom pomoći.
Njegov osnivač bio je dr Vladan Đorđević, istaknuti lekar, humanista i državnik, dok je za prvog predsednika izabran mitropolit Mihailo Jovanović.
Crveni krst Srbije danas obeležava 150 godina postojanja, jubilej koji simbolizuje dugotrajan kontinuitet humanosti, solidarnosti i pomoći najugroženijima.
U temelju rada Crvenog krsta su principi, osnovne vrednosti i glavne smernice:
- humanost,
- nepristrasnost,
- neutralnost,
- nezavisnost,
- dobrovoljnost,
- jedinstvo,
- univerzalnost.
Ovi principi Crveni krst čine jedinstvenim i prepoznatljivim, a po njima ih poznaje čitav svet.
Principi vode volontere i članove Crvenog krsta i sadržani su u svakoj aktivnosti. Oni garantuju ulaz tamo gde je drugima zabranjeno da stupe i obezbeđuju poverenje i u najtežim, najbolnijim situacijama kada ljudska stradanja i patnja traže odgovor empatije, nesebičnosti i požrtvovanosti.
Danas Crveni krst Srbije važi za jednu od najstarijih i najuglednijih humanitarnih organizacija u zemlji, koja sprovodi obuke iz prve pomoći, preventivne programe, aktivnosti u oblasti socijalne zaštite, kao i pripreme i odgovor na vanredne situacije i nesreće, ostajući veran svojoj osnovnoj misiji – da bude uz one kojima je pomoć najpotrebnija.
Crveni krst na beloj pozadini jedan je od najprepoznatljivijih simbola na svetu, ali se često pogrešno tumači. Iako ga mnogi poistovećuju sa prvom pomoći ili medicinskim ustanovama, crveni krst nije logo, niti verski ili politički znak.
Reč je o međunarodnom simbolu neutralnosti i zaštite, čije značenje i upotrebu štiti međunarodno humanitarno pravo.
Ovaj amblem koriste isključivo ovlašćeni humanitarni radnici, medicinsko i vojno osoblje, kao i objekti i vozila namenjeni zaštiti ranjenika i bolesnih tokom oružanih sukoba.
Amblem Crvenog krsta sa krakovima jednake dužine na beloj pozadini usvojen je 1864. godine na Ženevskoj konvenciji. Nastao je kao inverzija švajcarske zastave, u čast zemlje u kojoj je ideja humanitarne pomoći prvi put institucionalno oblikovana.
Njegova svrha je jasna – da označi neutralnost, nepristrasnost i zaštitu, bez obzira na nacionalnost, veru ili stranu u sukobu.
Koreni Crvenog krsta sežu u 1859. godinu, kada je Švajcarac Anri Dinan svedočio stravičnim prizorima ranjenih vojnika nakon bitke kod Solferina. Potresen patnjom ljudi na obe zaraćene strane, organizovao je lokalno stanovništvo kako bi pružili pomoć, vođeni idejom da su svi ljudi jednaki u nesreći.
Ta inicijativa dovela je do osnivanja Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Ženevi 1863. godine, čime je postavljen temelj savremenog humanitarnog delovanja.
Ideja Crvenog krsta u Srbiju stiže već 1876. godine, tokom Srpsko-turskih ratova. Od samog osnivanja, organizacija je pružala pomoć ranjenima, prikupljala lekove, obučavala dobrovoljce i pomagala porodicama pogođenim ratom.
Crveni krst Srbije je tokom decenija prolazio kroz različite društvene i državne sisteme, ali je kontinuitet humanitarne misije ostao neprekinut.
Danas deluje kroz 183 lokalne organizacije, u isto toliko gradova i opština širom Srbije.
Tokom cele godine planirane su aktivnosti u gradovima i opštinama širom Srbije, kroz lokalne organizacije Crvenog krsta, kako bi se jubilej obeležio zajedno sa zajednicom u kojoj ova organizacija deluje, a sve uz podršku Vlade Republike Srbije, čime se dodatno potvrđuje značaj ove organizacije kao pomoćnog tela državnih organa u humanitarnim aktivnostima, posebno u vanrednim i kriznim situacijama.
Volonteri su oslonac Crvenog krsta.
Dobrovoljni rad obuhvata širok spektar aktivnosti – od pružanja prve pomoći, terenskih intervencija i edukacija, do podrške u kriznim situacijama, elementarnim nepogodama i socijalno ugroženim zajednicama.
Važno je naglasiti da volonteri nisu amateri – oni prolaze obuke, stiču znanja i veštine i osposobljeni su za reagovanje u zahtevnim i kriznim okolnostima.
U Crveni krst može se uključiti svako ko želi da pomogne, bez obzira na godine ili materijalni status.
Ovogodišnji slogan treba da podseti na ujedinjujuću snagu humanosti, na to da su empatija, solidarnost i briga za bližnje univerzalne karakteristike čovečanstva i da je jedna od najvažnijih uloga Crvenog krsta upravo mobilisanje ovih najplemenitijih osobina u svakoj zajednici.
Ovo je prilika da se još jednom zahvalimo volonterima, onima čija su posvećenost i požrtvovanost bez premca i bez kojih bi humanost bila samo lepa reč, ali i prilika da se podsetimo kako volonteri nikada nisu i ne smeju biti sami.
Zajednice u kojima radimo su različite i kompleksne, isprepletanih sistema potreba i resursa, rizika i mogućnosti, i Crveni krst u njima najuspešnije radi kada nije sam, kada svojim radom, zalaganjem i promovisanjem nesebičnosti i dobrote pokrene i ostale u zajednici da budu humani, požrtvovani i solidarni, da svoje vreme, znanje, kapacitete i resurse stave u službu najvažnijeg posla na svetu.
Zbog ovoga slogan „Ujedinjeni u humanosti“ treba da bude izjava zahvalnosti svima koji staju u odbranu plemenitih ideja i pružaju ruku onda kada je pomoć najpotrebnija, svim partnerima u zajednici, organizacijama, institucijama, ali i pojedincima koji ne okreću glavu kada je pomoć potrebna, koji stupaju napred zajedno sa nama u odbranu svojih zajednica, svojih sugrađana i svakoga kome je pomoć potrebna.
On istovremeno treba da bude i:
- poziv na akciju,
- priznanje da je posao koji radimo težak,
- da se nikada ne završava i
- da je jedino što možemo da učinimo da budemo jedinstveni i radimo zajedno ka cilju odbrane čoveka, njegovog dostojanstva i prava na život u zdravlju i dobrobiti.
Delovanje Crvenog krsta uvek polazi od jednostavnog pitanja:
„Šta je u ovom trenutku najvažnije za ugrožene ljude i zajednice?“
