Svetski dan bubrega

Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju i Internacionalnog udruženja Fondacije za bubreg u više od 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine obeležava se svakog drugog četvrtka u martu mesecu. Ove godine pod sloganom.

„Zdravlje bubrega za sve – Briga o ljudima, zaštita planete“.

Hronična bolest bubrega (HBB) predstavlja veliki i rastući globalni zdravstveni izazov, koji pogađa 1 od 10 ljudi širom sveta.

Često tiha u ranim fazama, HBB može napredovati neprimećeno dok ne dovede do ozbiljnih zdravstvenih posledica, snažno utičući na pojedince, porodice i zajednice.

Bolest značajno povećava rizik od kardiovaskularnih komplikacija, smanjuje kvalitet života i može napredovati do bubrežne insuficijencije, gde preživljavanje zavisi od terapija koje održavaju život, poput dijalize ili transplantacije.

Jednostavni, neinvazivni i ekonomični testovi krvi i urina mogu otkriti poremećaj funkcije bubrega, omogućavajući pravovremene intervencije koje usporavaju napredovanje bolesti.

Populacija sa visokim rizikom za bolesti bubrega su već oboleli od:

• dijabetesa,
• hipertenzije,
• kardiovaskularnih oboljenja,
• gojazni ili
• sa porodičnom istorijom bolesti bubrega.

Rana detekcija HBB ne samo da čuva funkciju bubrega, već i smanjuje potrebu za resursno intenzivnim terapijama i poboljšava dugoročne ishode bolesti.

Rizici povezani sa klimom – zagađenje vazduha, toplotni stres, dehidracija i ekstremni vremenski događaji – uvećavaju rizik od HBB i ubrzavaju njegovo napredovanje. Rast globalnih temperatura takođe doprinosi širenju tropskih bolesti koje mogu oštetiti bubrege. Istovremeno, tretmani za bubrežnu insuficijenciju u završnom stadijumu, posebno dijaliza, zahtevaju velike količine vode, energije i jednokratne plastike, a stvaraju i emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Jedna hemodijalizna sesija može imati ugljenični otisak ekvivalentan vožnji automobila gotovo 240 kilometara. Ovo stvara začarani krug: bubrežne bolesti i klimatske promene pogoršavaju jedna drugu.

Globalna prekretnica je stigla na 78. Svetskoj zdravstvenoj skupštini, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) usvojila je svoju prvu rezoluciju posvećenu bubrežnim bolestima. Ova istorijska odluka podiže zdravlje bubrega kao globalni prioritet javnog zdravlja, priznaje Svetski dan bubrega kao formalno obeležavanje i poziva na akciju u vezi sa prevencijom, podizanjem svesti, pristupom lečenju i smanjenjem ekoloških rizika.

Da bismo izgradili zdraviju, pravedniju i održiviju budućnost za zdravlje bubrega, pozivamo vlade, zdravstvene sisteme, industriju i zajednice da deluju zajedno:

• Postaviti prioritet na prevenciju, rano otkrivanje i pravovremeno lečenje bolesti bubrega – kroz promociju 8 zlatnih pravila za zdravlje bubrega, što uključuje fizičku aktivnost, kontrolu šećera i pritiska, pravilnu ishranu (manje soli), dovoljan unos tečnosti, nepušenje, izbegavanje prekomernih lekova i redovnu proveru funkcije bubrega ako ste u rizičnoj grupi. Zatim integrisati testiranje HBB u rutinsku zdravstvenu zaštitu za populacije sa visokim rizikom i jačati kampanje javne svesti kako bi se podstaklo rano otkrivanje i preventivna briga, što dugoročno smanjuje potrebu za bolničkim intervencijama.
• Promovisati pravičan pristup transplantaciji – proširenjem pristupa preventivnoj i ranoj transplantaciji ne samo zbog preživljavanja i kvaliteta života, već i zbog smanjenja zavisnosti od skupe dijalize.
• Transformisati dijalizu ka održivosti – ubrzanjem inovacija u terapijama sa manjim ekološkim uticajem, dati prioritet kućnim opcijama, poput peritonealne dijalize i promovisati ekološki prihvatljive prakse poput ponovne upotrebe vode i reciklaže materijala, uz osiguranje da kvalitet nege nikada ne bude ugrožen.
• Zaštititi potrebe pacijenata u “zelenoj” nezi bubrega – jer održivost nikada ne sme biti na štetu pacijenata. Inicijative treba da ciljaju sistemske neefikasnosti (npr. energetski efikasne mašine, materijali bez toksina) i uključuju glas pacijenata kako bi se osigurali poverenje, transparentnost i međusobne koristi.

Ulagati u implementacione puteve za sve kontekste – kroz jačanje politike i finansiranje, graditi partnerstva između vlada i biznisa radi podrške inovacijama i podržavati praktična rešenja za sredine sa ograničenim resursima – kao što su preraspodela zadataka, mobilne klinike i manuelni peritonealni dijalizatori.

Posvetimo joj potrebnu pažnju jer je zalog naše zdravlje, sposobnosti, vreme, snovi i želje, pa i život često.

Prevencija u bolesti je takođe preduslov za sprečavanje komplikacija i invalidnosti.

Bolesni to najbolje razumeju, ali ne mogu kroz vreme nazad.

Zdravi smatraju da nisu ugroženi i neće «to njih»…..

Za neke bolesti, stanja ili zavisnosti bolje je verovati na reč bolesnima.

Izvor: ZZJZ Vojvodina

Objava je rezultat saradnje Doma zdravlja Paraćin i RTV Kanal M.

Tekst pripremila Žaklina Romih Veljković –

Viša med. Sestra DOMA ZDRAVLJA PARAĆIN