RANI RAZVOJ DECE

Posvećivanje pažnje pitanjima ranog dečjeg razvoja, treba da rezultira u stvaranju preduslova za uspeh u

• fizičkom,
• društveno-emotivnom i
• jezičko-saznajnom razvoju dece, od njihovog najranijeg uzrasta do osme godine života.

Tri elementa ključna su za zdrav razvoj dece:

• postojano,
• potrebama deteta prilagođeno i brižno staranje;
• bezbedno i podržavajuće okruženje; odgovarajuća ishrana.

Ovi elementi mogu se obezbediti kroz dobro poznate “zlatne standarde” poput planirane i sigurne trudnoće i porođaja; isključivo dojenjem tokom prvih 6 meseci života, čemu će uslediti odgovarajuća dohrana, i sve to prilagođeno dečjim potrebama; preventivnim merama, poput vakcinacije; zaštitom od nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja.

Razvoj mozga najbrži je u prvih nekoliko godina dečjeg života.

Međusobni uticaj genetskog nasleđa i različitih činilaca okruženja (onih u kojima se deca rađaju, rastu, uče i žive) – oblikuje mozak u razvoju. Tokom ovih ključnih nekoliko godina, stiče se osnova za fizičko i mentalno zdravlje dece, što značajno utiče na brojne aspekte budućeg života – od dugovečnosti do sposobnosti celoživotnog učenja, od sposobnosti prilagođavanja na promene do kapaciteta za otpornost na uticaj nepovoljnih okolnosti.

Postojani i brižni odnosi sa odraslima u kojima i dete i odrasli aktivno učestvuju, bez obzira na način ili mesto odvijanja – ovakvi odnosi doprinose zdravom razvoju mozga male dece.

Nasuprot tome, nepovoljna rana iskustva – na primer, nepostojana nega, uskraćivanje ljubavi ili hrane, i stresna iskustva kao posledica zanemarivanja i zlostavljanja – svi ovi snažno povećavaju verovatnoću za narušenje zdravlja i osujećenje razvoja tokom celog budućeg života.

Bezbedna, složna i prema dečjim potrebama orijentisana naselja, zajednice i sela, veoma mnogo doprinose ranom razvoju dece.

Visokokvalitetni programi nege i edukacije u ranom detinjstvu mogu poboljšati izglede dece za uspehe u budućnosti. Potrebe svakog deteta iziskuju ulaganje u pravovremene rane intervencije, koje se usklađuju sa ključnim fazama u razvoju mozga sa ciljem da se razvoj dodatno pospeši.

Posebno je važno što ovaj pristup može unaprediti živote većine dece koja su ranjiva ili nemaju povoljne uslove života, kao i njihovih porodica, sa velikim uticajem na društvo u celini.

Kako bi se unapredilo stanje u oblasti ranog dečjeg razvoja, neophodno je da vladina tela kao i međunarodne organizacije rade na obezbeđivanju ekonomske sigurnosti, prilagodljivih obrazaca radnih odnosa, dostupnih informacija i podrške, zadovoljavanja zdravstvenih potreba i kvalitetne nege za decu, a sve u cilju neprestanog unapređivanja uslova u kojima porodice podižu decu.

Prepreke u pristupanju programima i uslugama moraju da budu otklonjene za svako dete.

Procena stanja u oblasti ranog dečjeg razvoja, na način koji je međunarodno uporediv, omogućiće različitim društvima da njihov uspeh izmere. Postignuća u oblasti ranog razvoja dece zahtevaju zajedničko delovanje, ne samo međunarodnih, nacionalnih i lokalnih ustanova, već i porodica celog sveta.

Mnogi akteri uključeni u međunarodnu saradnju i razvoj zajednica saglasni su da postizanje većeg preživljavanja dece nije u sukobu sa pospešivanjem razvoja dece, ali pogled na raspodelu novčanih sredstava nam otkriva da ovo shvatanje još uvek nije zaživelo.

Kao posledicu imamo sledeće – dok se zapaža impresivan napredak u nekoliko pokazatelja preživljavanja, kao na primer smanjenje smrtnosti dece mlađe od 5 godina, sa druge strane imamo zaostatak u smanjenju broja dece koja ne uspevaju da u potpunosti ostvare njihove razvojne mogućnosti.

Druge osobine životne okoline takođe utiču na rani dečji razvoj. Izloženost fizičkim, biološkim i hemijskim štetnostima tokom prvih godina života može ostaviti značajne, dugoročne i neželjene učinke. Uzroci smrtnosti i oboljevanja u uzrastima do 5 godina uključuju telesne povrede, zarazne bolesti i hemijske štetnosti, kao što su utapanje i opekotine, dijareja i pneumonija, toksičnost žive i olova.

Deca zaslužuju ono što im je potrebno za pravilan rast i razvoj, upravo u tom ranom periodu, dok «su u našim rukama».

Možda ne možemo da im pružimo sve kao u knjigama,

ALI VERUJTE DA ĆE ONA CENITI NAŠ TRUD.

«LEPO BI BILO VASPITAVATI DECU KOJA IMAJU SAMO UŠI, ALI ONA IMAJU I OČI.»

(Duško Radović)

Izvor: Halobeba

Objava je rezultat saradnje Doma zdravlja Paraćin i RTV Kanal M.

Tekst pripremila – Žaklina Romih Veljković

Viša med. Sestra DOMA ZDRAVLJA PARAĆIN