Muško nasilje nad ženama je svaki čin protiv ženine volje, a koji je ugrožava psihički, fizički, seksualno ili ekonomski. Nasilnik može biti član porodice (muž, sin, otac, brat, ujak…) ili bilo koji poznati (prijatelj, poznanik, šef, kolega) ili nepoznati muškarac
Nasilje se može desiti svakoj ženi i nije posledica ženinog ponašanja nego sistema patrijarhata u kome muškarci imaju moć, a nasilje nad ženama je način da oni tu moć održe
Nasilje nad ženama je primer zloupotrebe moći jednog pola nad drugim i tokom hiljada godina istorije podstaknuto od svake duštvene zajednice sve do danas.
Obično svako društvo podstiče tezu da je porodica privatna stvar. Medjutim, ovim stavom se nasilje u porodici prećutkuje, i oni koji unutar porodice imaju manje moći, a to su žene i deca, onda gube mogućnost da dobiju podršku i izadju iz nasilja. Muškarci su naučeni da dominiraju u porodici, a ponekad ili često to rade nasilno. Deca koja odrastaju u situaciji nasilja kasnije ne poznaju drugi način komunikacije.
Nakon člana 164. u Krivičnom zakonu od 2002. po prvi put država objavljuje da nasilje u prodoci nije lična stvar člana porodice nego da je to društveno i državno pitanje i da će država kažnjavati počinioce nasilja u porodici. Tako je u svim zemljama u Evropi, i u najvećem broju zemalja u svetu.
Nasilnici mogu biti muškarci bilo koje profesije, nivoa obrazovanja, materijalne situacije, nacionalnosti. Najčešće se ne mogu prepoznati, jer su u svom muškom ili profesionalnom društvu prihvaćeni
KAKO MUŠKARAC POSTIŽE DUGOTRAJNO NASILJE NAD ŽENAMA?
IZOLACIJOM – od porodice, prijateljica, spoljnog sveta… isključivanjem telefona, zaključavanjem, vređanjem pred prijateljima, oduzimanjem dokumenata…
MOMENTIMA “NEŽNOSTI” – kupovinom cveća, parfema, šetnjama, poljupcima … ulivanjem nade da će se promeniti. Tokom vremena ovi trenuci su sve ređi.
POTPUNOM KONTROLOM – odlučivanjem o svemu u ženinom životu, šta da radi, šta da govori, šta da misli, kada da telefonira, koliko novca joj je potrebno a sve kao izraz njegove ljubavi i brige za njom.
ZASTRAŠIVANJEM – i pretnjama kako ženi tako i preko dece ili bliskih osoba: roditelja ili sestara i braće.
Foto: Polizei, Streifenwagen. Mann, wird in Handschellen abgefuehrt. Symbolbild.ZAŠTO ŽENA OSTAJE SA NASILNIKOM?
- zato što je niko ne podržava,
- zato što joj niko ne veruje,
- zato što drugi traže krivicu u njoj,
- zato što zakonske procedure predugo traju,
- zato što ima strah od nasilnika,
- zato što nema dovoljno prihoda,
- zato što nema gde da ode,
- zato što ima decu,
- zato što se boji da će joj on uzeti decu,
- zato što se stidi onoga šta će ljudi misliti,
- zato što je emotivno zavisna od partnera,
- zato što brine o nasilniku,
- zato što veruje da će biti bolje ….
ŠTA MOŽE ŽENA DA URADI?
DA RAZGOVARA SA NEKIM – IZAĐE IZ ĆUTANJA – Iskustva nasilja se ne zaboravljaju, ali njihova bolna dimenzija može da se umanji. Važno je izaći iz ćutanja jer nasilnik profitira na ćutanju, jer mu to daje slobodu da nastavi sa nasiljem.
DA VERUJE SEBI, VREDNUJE SEBE – STAVI SEBE U CENTAR SVETA – Vi ste sebi najvažnija. Nakon dugo godina života u nasilju obično je samopouzdanje nisko i nema se mnogo poverenja u sebe. Sve je to moguće izgraditi ponovo.
DA VOLI SEBE – BUDE NEŽNA PREMA SEBI – iskustvo o nasilju koje žena trpi je merodavnije nego bilo čiji saveti. Žrtva je u pravu. Vrednujte svoje iskustvo. Ako ste shvatili da je trebalo iz nasilja izaći ranije, setite se da ste tada radili najbolje što ste mogli.
DA DATE SEBI PROSTOR I VREME – i NAĐETE MREŽU PODRŠKE – polako uspostalvjate odnose sa starim ili novim prjateljicama ili prijateljima. Dajte sebi prostor, odlučite da uradite nešto za sebe što volite, a što ne zavisi od drugih.
DA DONESETE ODLUKU – Svaki mali korak koji ste uradili za sebe važan je za vaše samopouzdanje.
DA DOKUMENTUJTE SVOJE POVREDE – SKUPLJAJTE DOKAZE – Idite kod lekara i uzmite potvrdu o povredama. Fotografišite povrede.Ako sa time ne uradite ništa konkretno odmah, imate dokaze za slučaj da nasilje prijavite kasnije.
DA PRIJAVITE POLICIJI – ona je dužna da reaguje po službenoj dužnosti – kada vi prijavite nasilje. Važno je da imate dokaze o nasilju: lekarska uverenja o telesnim povredama, svedoke o dogadjaju, fotografije. Prijavljivanje može biti teška odluka jer se žene boje još većeg nasilja.
TO JE VELIKI KORAK, JER SE MUŠKARCU DAJE DO ZNANJA DA IMA NEKO MOĆNIJI OD NJEGA, I DA JE NASILJE ZLOČIN
Deo teksta preuzet sa sajta Autonomnog ženskog centra u Beogradu
Autonomni ženski centar [AŽC]
Tiršova 5a
11000 Beograd
mail: azc@azc.org.rs
Program konsultacije za žene
Tel. 0800 100 007
Mail: zene.savet@azc.org.rs
Objava je rezultat saradnje Doma zdravlja Paraćin i RTV Kanal M.
Tekst pripremila Žaklina Romih Veljković – Viša med. Sestra
DOM ZDRAVLJA PARAĆIN
