Osnovni zadatak lekara osim što leče bolesti je da je preduprede odnosno da pacijent očuva zdravlje, bila je jedna od poruka profesora dr Nebojše Tasića. Preventivni pregledi i procena kardiovaskularnog rizika ključni su koraci kod ranog otkrivanja bolesti kardiovaskularnog sistema.
Prevencija kardiovaskularnih bolesti uključuje umanjenje faktora rizika kroz: zdravu ishranu, vežbanje, izbegavanje duvanskog dima i ograničavanje unosa alkohola. Lečenje faktora rizika, kao što su visok krvni pritisak, visok sadržaj lipida u krvi i dijabetes, takođe je korisno.
Kardiovaskularne bolesti su najčesći uzrok smrti – kako u našoj zemlji, tako i u svetu. Srčani i moždani udar kao i povišeni arterijski krvi pritisak najteža su stanja koja su rezultat nebrige o zdravlju i izbegavanja redovnih preventivnih pregleda. Pušenje je jedan od najvažnijih faktora za pojavu kardiovaskularnih bolesti.
Foto: Kanal MOstali faktori rizika su još i nezdrava ishrana, fizička neaktivnost, preterana upotreba alkohola i stres. Opterećenje bolestima iz ove grupe je u globalnom porastu. Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) procjenjuje da oko 18 miliona ljudi umre svake godine usljed posljedica kardiovaskularnih bolesti.
Povišen krvni pritisak je podmukla bolest, jer samo u početku dovodi do navedenih subjektivnih tegoba, a kasnije se organizam navikne na nove vrednosti i onda više ne obraća pažnju na promene. Kao posledicu toga imamo veliki broj infarkta miokarda, šlogova, poremećaja bubrežne funkcije.
Normalne vrednosti krvnoga pritiska su 120/80 mmHg. Sve vrednosti preko toga mogu se smatrati povišenim pritiskom. U praksi se toleriše pritisak do 140/90 mmHg i do tih vrednosti se uglavnom ne primenjuje medikamentna terapija, već se pokušava sa promenom stila života, odnosno menja se način ishrane, povećava se fizička aktivnost, utiče se na smanjenje stresa.
