Projekat pomaže Ministarstvo informisanja i telekomunikacije, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2023. godinu
Geografski položaj, istorijski i kulturološki kontekst i tradicija Despotovca čine ga jednim skrivenim biserom Pomoravlja. O ovom mestu se u opštem nacionalnom kontekstu zna i govori mnogo manje nego što bi trebalo i što ono zaslužuje. Jednostavno, toliko je istorijskih, kulturnih, prirodnih i gurmanskih lepota koje ono nudi.
Kada se nađete u gradu koji je osnovao despot Stefan Lazarević, jednostavno ne znate šta biste pre obišli i u kakvom ambijentu uživali. Da li da posetite manastir Manasiju sa neverovatno dobro očuvanim zidinama, da li da uživate u zelenim alejama despotovačke banje, da se uputite u avanturu obilaska Resavske pećine ili da slušate huk najvećeg vodopada u Srbiji, Velikog buka? Despotovac ima i planinske visove na Beljanici i ravnice u zapadnom delu opštine, a sve je lako dostupno i u blizini je auto-puta – primećuju Dejan Zagorac i Slobodan Marjanović u knjizi „Gastronomski vodič kroz gradove i opštine Srbije“.
Kombinacija izrazitog negovanja istorije i tradicije u oblasti Despotovca i veoma dobre prirode i resursa koje ona pruža stvorili su klimu i kontekst u kojoj nastaju neka od najspecifičnijih i najukusnijih jela u ovom delu Srbije. Njih je zaista mnogo. Milena Mihaljčić u knjizi “52 ukusa Srbije“ navodi samo neke od njih:
Oblast Gornje Resave spona je između Istočne Srbije i Šumadije, a Despotovac njen centar. smešten je na reci Resavi podno obronaka planina Beljanice i Kučaja, pa čistih izvora pitke vode i zdrave hrane ima u izobilju. Jelovački ovčji sir, beljanička jagnjetina, vrganji i bukovače, tek su deo „namirnica“ na trpezi despotovačkog kraja.
Zasigurno najpoznatiji specijalitet Despotovca je resavska pastrmka. Nju kulinari ovog mesta dobijaju iz Resave i mnogih čistih potoka, a najčešće se sprema u kombinaciji sa povrćem na žaru ili u dimljenoj varijanti. Kažu da ona najbolje „leže“ u kombinaciji sa projama i pogačama ispod crepulje, koji su, takođe, specijaliteti ovog kraja. Tu treba pomenuti i beljanički sir i planinsko jagnje ispod sača.
Međutim, ono što je veoma interesantno je da postoji i nekoliko specijaliteta Despotovca kod kojih se može primetiti da imaju veoma specifične nazive, odnosno, da nose imena starog oružja. Takvi su resavski mač i resavska sablja, specijaliteti sa roštilja koji se služe u mnogim restoranima ovog mesta. Razlog za tako nešto, navode Dejan Zagorac i Slobodan Marjanović nalazi se u tome što se na prostoru oko Resave izuzetno neguje srednjevekovna tradicija i nasleđe, pa su ona najukusnija jela u tu čast i sećanje dobila posebne nazive.
Despotovačke punjene tikvice
Gotovo svaki specijalitet u Despotovcu, po pravilu, mora da uključuje meso. Tako je i sa punjenim tikvicama iz ovog kraja. Za porciju za četiri osobe potrebno je obezbediti pola kilograma mesa, osam tikvica, luk, šargarepu, paradajz i kašiku paradajz pirea, so i biber. Proces pripreme je, zaista, jedna vrsta kreiranja umetničkog dela.
Mleveno meso propržiti zajedno sa sitno seckanim crnim lukom, pa dodati izrendanu šargarepu, paradajz-pire, so i biber i skloniti s vatre. U međuvremenu, tikvice oljuštiti, preseći na pola, pa svakoj polovini odseći krajeve da bi mogle da stoje uspravno, kašičicom izdubiti tikvice u dubinu do 2/3 dužine, ostavljajući sa strane oko pola santimetra. Nadevom od mlevenog mesa puniti tikvice i zatvarati ih kolutovima paradajza. Poređati ih u tepsiju i preliti sa malo ulja i vode i kratko zapeći u pećnici, dok tikvice ne omekšaju – objašnjavaju Dejan Zagorac i Slobodan Marjanović.
Posebne manifestacije posvećene hrani
Ukoliko vas put ne nanosi često u Despotovac, verovatno nećete imati baš mnogo prilika da probate sve pomenute delikatese. Zbog toga, nije loše da znate da postoje određeni dani u godini kada su vrata ove opštine posebno otvorena za turiste, naročito kada je reč o dobroj hrani. Naravno, u pitanju su dve poznate manifestacije.
Avgusta svake godine održava se Sajam narodnog umeća i stvaralaštva, a posebnu pažnju privlači stvaralaštvo koje se može okusiti. Tada se posebna pažnja obraća na tradicionalne tehnike i metode pripreme hrane. Mesec dana kasnije u selu Lipovica održava se „Mud(r)ijada“, tokom koje se kulinari iz različitih krajeva zemlje nadmeću u pripremi jela od belih bubrega. Zasigurno je reč o jednom posebnom iskustvu koje svaki veliki gurman ume da ceni.