Zbog čega je dece sve manje i kako se protiv toga boriti? – stavovi stručnjaka

Zbog čega je dece sve manje i kako se protiv toga boriti? – stavovi stručnjaka

Projekat pomaže Opština Ćuprija, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2023. godinu

Srbija svake godine izgubi više od 70 hiljada stanovnika usled negativnog prirodnog priraštaja. Ovaj broj bio bi problematičan i u zemljama sa mnogo većim brojem ljudi, a u našoj ukazuje na alarmantno stanje stvari. Naravno, Srbija nije jedina zemlja koja se bori sa belom kugom. Ovo je tendencija i problem u gotovo svim zemljama Zapada, te je logično pitanje: „Šta uzrokuje da u mnogim razvijenim i zemljama u razvoju ima sve manje novorođenčadi?“.

Mogućih odgovora na tako nešto je mnogo. Ćuprija je, prema podacima iz popisa stanovništva, za dvadeset godina izgubila oko 13 hiljada ljudi, a pojedini ljudi koji su upućeni u demografiju i psihologiju ovog mesta izdvajaju više razloga za ovaj veliki pad.

 
 

 

 

U ovom jednom, sve više, potrošačkom društvu, postoji sve duži niz stvari koji ljudima treba. Da bi se čovek uopšte osamostalio čini mu se da mu je potrebno sve više i više. Mi imamo jako veliki broj mladih ljudi koji i dalje žive sa roditeljima. Oni su jako daleko od donošenja odluke da zađu iz porodičnog gnezda i oforme svoju porodicu. Treba im malo ohrabrenja, pretpostavljam i ekonomska podrška – smatra Nenad Jovanović, bivši član Veća za omladinsku politiku u Opštini Ćuprija.

 
 

 

 

Nenad Jovanović

Međutim, nisu tema samo oni parovi koji uopšte nemaju ili ne žele da imaju decu, kojih je samo u Ćupriji, prema poslednjem popisu, 2513. Tome ide u prilog i podatak da u 2/3 domaćinstava u ovoj opštini živi svega jedna ili dve osobe.

Još jedna strana problema je i činjenica da se mnogima planovi, mogućnosti ili želje za porodom završavaju nakon što dobiju jedno dete. Ovo je problematično jer to znači da na dvoje ljudi jedne generacije dolazi samo jedan iz naredne. Drugim rečima, stopa fertiliteta u Srbiji je oko 1,6 (toliko je dece u proseku na dva roditelja) a za prostu reprodukciju naroda ne neophodno da ona bude minimum 2,1. Marija Perić, psiholog, često radi i razgovara sa roditeljima iz Ćuprije, i smatra da je najbolje odgovore na to zbog čega je njihov stav takav treba tražiti od samih mladih i roditelja.

 
 

 

 

Ja sam uvek za to da pitamo mlade ljude šta to doprinosi kod njih da se oni opredeljuju da budu ili ne budu roditelji. Ono što kroz razgovore sa roditeljima može da bude neki zaključak je da oni prepoznaju da njihova odluka jeste nešto što je prožeto i drugim faktorima, da roditeljstvo nije jedna izolovana uloga koju mi donosimo mimo okruženja u kojem živimo, društva, nekih resursa koje imamo ili nemamo… Tako da mislim da ta umreženost svih stvari, i školskog sistema, kraju krajeva, sa roditeljskom ulogom je stvarno važna, da može da se prepozna, da se o tome priča i da se u tim vezama nađu razlozi za ovo o čemu pričamo.

 
 

 

 

Marija Perić

Ono što je veoma specifično, naročito kada je reč o Ćupriji, je to da problem pada nataliteta nije samo problem toga da mladi ne žele da imaju decu. Naime, prema podacima popisa iz 2011. godine, više od 5000 hiljada ljudi iz Ćuprije živi u inostranstvu, što čine gotovo 1/6 ukupnog broja stanovnika.

Ovaj podatak dovodi do zaključka o dva povezana problema. Prvi je očigledni sastoji se u tome da ti ljudi nisu prisutni u ovoj opštini, te je praktičan broj stanovnika i manji nego što to pokazuju statistike. Drugi je nešto o čemu treba razmišljati na duge staze. Naime, ako ti ljudi nisu tu, ni njihovi potomci, ni potomci njihovih potomaka neće, verovatno, živeti u tom mestu. Kako se sa jedne generacije na sledeću taj ukupan broj ljudi eksponencijalno povećava, jednostavnom matematikom može se zaključiti da u tri generacije Ćuprija nije izgubila 5, već (u grubim crtama) blizu 20 hiljada stanovnika.

 
 

 

 

Ovaj problem ostao je i danas i možda je izraženiji nego ikada. Prema podacima istraživanja Saveta za mlade Opštine Ćuprija, čak 80% mladih ili razmišlja o tome da ode iz ovog mesta ili već ima konkretne planove u vezi sa tim ciljem.

Zbog toga se može reći da se među glavnim problemima pada nataliteta u Ćupriji mogu izdvojiti raseljavanje stanovništva, opšti društveni uslovi i potrebe, manjak mogućnosti za osamostaljivanje i finansijska stabilnost. Svaki od njih predstavlja problem za sebe, ali su svi oni povezani na mnogo načina i samo njihovim rešavanjem može se doći do toga da Ćuprija, ali i cela Srbija bude bogatija onim što je najvažnije, decom i novim mladim ljudima.