U veku brzog razvoja tehnologije i užurbanog tempa života koji nam ona nameće, teško je i na dan odmoriti od pametnih uređaja. Starije generacije svoje detinjstvo provodile su zabavljajući se igrama koje su sami osmišljavali, razvijajući na taj način maštu i kreativnost. Ovakav vid zabave današnja deca zamenila su internetom i društvenim mrežama. Upravo njih pitali smo šta najčešće gledaju na inetrnetu.

Deca sve više provode vreme u virtuelnom druženju, međutim oni često nisu ni svesni kakve sve opasnosti vrebaju na internetu. Neki od tih rizika su narušavanje privatnosti, društveni razvoj i zdravstveni problemi. Deca i adolescenti u Srbiji dnevno na internetu provedu između 3 i 4 sata, istraživanje je sa kojim nas je upoznala psiholog paraćinske Opšte bolnice Milica Bogdanović.

Osim zanimljivih i poučnih tema mladi se na internetu često susreću i sa nepoželjnim sadržajima.

Verovatno najveća mana društvenih mreža je ta što stvara izvesnu dozu zavisnosti. Većina mladih na društvenim mrežama svakodnevno provodi i po nekoliko sati.

Ipak da ne bude sve tako crno, komunikacija putem interneta i korišćenje aplikacija bili su neophodni osnovcima i srednjoškolcima prethodne godine. Milica Bogdanović smatra da video igre u određenom broju slučajeva mogu biti korisne za razvoj deteta.

Granica se nalazi u rukama roditelja. Preporuka psihologa je da se informišu o bezbednoj upotrebi interneta, da prate interesovanja svoje dece kao i to kakav sadržaj gledaju na društvenim mrežama, kako bi izgbegli opasnosti na internetu.