U mnogim zemljama sveta se današnji dan, 21. jul, obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv Koka-kole. Iako jedno od omiljenih pića mladih širom sveta i jedno od najprodavanijih koka-kola je „svoj dan“ najverovatnije dobila zbog velike količine šećera koje sadrži, ali i sumnji da upravo zbog toga može da izazove zavisnost. Na limenci koka-kole piše da na 100ml tečnosti ima 10,9 grama šećera. Dakle, pola litra ima 54,5 grama šećera, što je skoro 22 kockice šećera (jedna je teška 2,5 g). To znači da koka-kola od 2 l ima čak 88 kockica šećera! Osim šećera, ovo piće sadrži vodu, visiko fruktozni sirup, ugljen dioksid, boje, fosfornu kiselinu, prirodne arome i kofein. Proveravali smo koliko često naši sugrađani piju ovaj popularni crni napitak.

Koka-kola je nastala u Americi 1886. godine. Napravio ju je Džon Pemberton i u početku se koristila kao lek protiv zavisnosti od narkotika i mogla se nabaviti u apoteci. Njeni glavni sastojci bili su alkohol i kokain, ali su 1903. godine oni izbačeni iz sastava, pa je koka-kola postala bezalkoholno piće. Od tada je receptura ovog napitka ostala tajna. Pitali smo Paraćince šta misle da je glavni sastojak ovog napitka.

Od kada je postala bezalkoholno piće bez listova koke u sebi, popularnost koka-kole je rasla iz godine u godinu, kao i vrednost kompanije koja je ogromna finansijska sredstva ulagala u marketing. Verovatno da mali broj stanovnika planete nije probao ili makar čuo za čuveno crno piće. U poslednje vreme se često može čuti o negativnom uticaju velikih količina šećera i fosforne kiseline na ljudski organizam. ali i sve originalnijim načinima na koje se koka-kola može upotrebiti. Prema tutorijalima koji se mogu pronaći na internetu uz pomoć ove tečnosti možemo otpušiti sudoperu, očistiti rđu, ukloniti mrlje na odeći, oprati prozore i oribati kupatilo.