Legendarni Paraćinac koji je odlučio da se zlu mora prkositi
Projekat pomaže Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, po Konkursu proizvodnje medijskih sadržaja koji promovišu i afirmišu teme iz oblasti KULTURE za 2022.godinu
Ukoliko biste pitali Paraćince da vam kažu ko je Svetolik Dragačevac, verovatno ne bi svako od njih znao o kome je reč. Međutim, ako biste ih pitali da vam ispričaju o Paraćincu koji je poslao pismo Adolfu Hitleru, gotovo svi bi rekli da su čuli za njega.
Svetolik Dragačevac rođen je u Požegi 15. aprila 1883 godine kao treće dete Maksima Dragačevca. Kao mali bavio se trgovačkim zanatom, ali je sa petnaest godina počeo da uči policijskom poslu u lokalnoj policijskoj stanici. Nakon obuke bio je stacioniran u Skoplju, nakon Drugog balkanskog rata, gde je radio do 1915. kada je, usled pritiska bugarske i austrougarske vojske odlučio da se sa srpskom vojskom povuče preko Albanije na Krf. Imao je želju da se pridruži vojsci Kraljevine Srbije, ali je zbog bolesti premešten na francusko ostrvo Korziku, gde je dočekao kraj rata. Nakon rata radio je u policijskim stanicama u Orahovcu, Vranju i Preševu.
Iako ga mnogi smatraju Paraćincem, on je u Paraćin došao tek 1930., sa svojih 47 godina. Ovde je postavljen za načelnika sreza i tu funkciju obavljao narednih devet godina, do 1939. Svoje dane penzije nastavio je da provodi u Paraćinu.
Pismo Adolfu Hitleru
Drugi svetski rat otpočeo je 1. septembra 1939. godine invazijom Nemačke na Poljsku. Godinu i po dana kasnije, 25. marta 1941. godine Dragiša Cvetković, tadašnji predsednik vlade Jugoslavije potpisuje pristupanje Trojnom paktu. Istog dana Svetolik Dragačevac, uvidevši sva zlodela nacista, šalje telegram namenjen Adolfu Hitleru.
Navodno je službenik pošte, videvši na koga je telegram naslovljen i koja je njegova sadržina, odbio da ga pošalje. Nakon žustre rasprave, ipak je prihvatio da to uradi. Međutim, kako je Svetolik sumnjao da će telegram ikada biti dostavljen, sačinjava i pismo i šalje ga za Berlin. U pismu je stajalo:
“Nit pravde prekinut je. Zacarila obest i sila. Veliki tlače male i u svojoj osionosti ne poznaju Boga; nemaju dušu.
Krvožedni Hitler hita da ni jedna njiva na ovo zemaljskoj kugli ne ostane zasejana jadom i čemerom. Ni naša napaćena Otadžbina nije pošteđena. Pružamo ti svoju poštenu ruku ali ti hoćeš i srce. U želji da osvajaš i tlačiš ti nam gaziš ono što nam je kroz sva robovanja i kroz vekove bilo najsvetije gaziš nam slobodu i čast gaziš nam ponos.
Tebi Hitlere; Kajinov sine mi deca velikih otaca i dedova uzvikujemo dosta. Ne slušaš li naići ćeš na bodre mišice naše. Prolićemo ti krv i nogom ti aždajo stati na vrat da se ne digneš. Upamti da nas je možda Gospod Bog odredio da kod nas dobiješ odmazdu za sva nedela. Upamti.“
Prema nekim tvrdnjama i zapisima, Dragačevac je slanje pisma proslavio u kafani uz muziku i povike „Hitler obrao bostan!“. Dva dana kasnije, 27. marta, dolazi do vojnog puča u Jugoslaviji i istupanja iz sila Osovine, na šta one odgovaraju bombardovanjem Beograda i invazijom na Srbiju 6. aprila 1941.
Smrt Svetolika Dragačevca i sećanja
Pismo Svetolika Dragačevca stiglo je u Berlin 1. aprila 1941. gde je prevedeno na nemački jezik. Devetog aprila nacistička vojska ulazi u Paraćin, a da je njegovo pismo neko pročitao dokazuje to da je Svetolik bio prvi Paraćinac koji je uhapšen. Prema nekim tvrdnjama, uhapšen je istog dana, mada je verovatnije da je uhapšen 6. juna 1941. Tome ide u prilog i činjenica da je u Paraćin tek 16. maja stigla naredba za hapšenje Dragačevca zbog „najbrutalnijih uvreda u optužbi upućenih Fireru“.
Ono oko čega su izvori saglasni je da je Svetolika cinkario nacistima izvesni Jozef Paulus, koji je imao tkačku radionicu u Paraćinu. Za ovaj „podvig“ on je nagrađen time što je postavljen za okupacionog gradonačelnika.
Svetolik Dragačevac je najpre ispitivan u štabu Gestapoa u Beogradu, a 4. jula prebačen u zatvor u Gracu. Tamo je proveo narednih šest meseci, a 23. januara 1942. prosleđen je u koncentracioni logor Mauthauzen. Tamo je i preminuo, prema nemačkim izvorima, 9. jula 1942, od posledica zapaljenja trbušne maramice.
SUBNOR je Dragačevca proglasio za žrtvu nacističkog terora, a Paraćinci su mu dodelili jednu ulicu. Dokumentarno-igrani film o njemu snimljen je 2013. Scenario za film pisao je Žarko Stanković, producent i reditelj Slobodan Ćirić, a lik Dragačevca tumači Tomica Đorđević. Radio televizija Srbije je, povodom osamdeset godina od martovskih protesta, prošle godine emitovala dokumentarni film “Čovek koji je Hitleru rekao NE – priča o Svetoliku Dragačevcu i 27. martu” autorke Slađane Zarić.
Potomci Svetolika Dragačevca i danas žive u Požegi.