Isposnik i mudrac koji je poslednje dane proveo u Ravanici
Projekat pomaže Opština Ćuprija, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2021. godinu
Romil ili Romilo Ravanički je pravoslavni srpski svetitelj poznat i kao Prepodobni Romil Svetogorski. Rođen je kao Rajko početkom 14. veka u Vidinu. O njegovom životu zna se zahvaljujući žitijima koje je na grčkom jeziku napisao njegov učenik Grigorije između 1376. i 1377. na Svetoj Gori.
Romilov otac je poreklom bio Grk, a majka Bugarka. Iako su bili siromašni, oni su ga od malih nogu dali učitelju da ga obučava i školuje. Veoma brzo pokazao se kao izuzetno nadaren i pametan, te je prevazišao svu decu njegovog uzrasta.
Kada je stasao u zrele godine, žitije kažu, da su roditelji hteli da ga ožene. Međutim, on nije želeo da krene tim putem već je otišao u Trnovski manastir, gde se zamonašio. Pri činu zamonašenja najpre je nazvan Roman, a posle „velike shime“ kada je dobio treći monaški stepen i zavetovao se na život u skromnosti, dodeljeno mu je ime Romil.
Veoma brzo nakon dolaska u manastir opredelio se za samotnjački život te je odlučio da ode u Pororiju blizu Skoplja, gde je učio kod Svetog Grigorija Sinaita. Na ovom mestu zadatak mu je bio da se bavi teškim fizičkim poslovima kao i da se brine o bolesnicima. Zbog načina na koji se prema njima ophodio dobio je nadimak Dobri Roman.
Nakon smrti Svetog Grigorija Sinaita, Roman je napustio Paroriju i vratio se u mesto Mokrin, blizu njegovog starog manastira, ali nedugo zatim ponovo se otisnuo u samotnički život. Razlog odlaska iz manastira kod Parorije bio je taj što je veliki broj razbojnika pustošio manastir, te je bilo veoma teško održavati normalan monaški život u njemu.
Nekoliko godina kasnije, kada se situacija smirila, ponovo se vratio na ovo mesto. Tada je upoznao svog učenika Grigorija, koji je pisao o njegovom životu, te se žitije od ovog trenutka smatraju mnogo pouzdanijim.
Nekoliko puta je, iz različitih razloga Roman odlazio i vraćao se u Paroriju. Pri jednom povratku zašao je duboko u planinu, gde je sagradio kolibu i ostao punih pet godina da živi sam, van kontakta sa drugim ljudima.
Nakon izvesnog vremena otputovao je na Svetu Goru gde se oko njega okupio veliki broj monaha koji su želeli da budu njegovi učenici.
“Po njegovom živopiscu, on je još u mladosti imao dar da privuče sebi druge svojim životom i mudrom rečju. U čežnji za samoćom on je i ovde menjao mesta boravka dok se na kraju nije nastanio u Melani blizu Velike Lavre.” – navodi Jeromonah Amfilohije u tekstu “Sinaiti i njihov značaj u životu Srbije 14. i 15. veka”.
Posle poraza srpske vojske na Marici 1371. godine on je, sa grupom učenika napustio Svetu Goru, i preselio se u Ravanicu.
“Prepodobni Romilo imađaše veliku veru u Boga i svima podjednako otvaraše svoje milostivo srce; i to ne samo ljudima, nego i pticama i bubama i zverima. Pored mnogih svojih bogougodnih dela, starac činjaše i ovo: Ako bi neko od monaha u Svetoj Gori zidao sebi keliju, i obratio se starcu za pomoć, on je slao mene sa ovakvim uputstvom: ”U toku noći sve što najbolje imaš od jela ti skuvaj, jer dotični otac ima potrebu u nama da mu dođemo i pomognemo u podizanju kelije”” – iz žitija, preuzeto sa sajta Ravanice
Prepodobni Romilo u Ravanici
Usled turbulentnih vremena i događa, a zbog želje za mirnim i povučenim životom, Romilo je često menjao mesta na kojima je obitavao. Neposredno pre podizanja manastira Ravanica odlučio je da na ovom mestu provede svoje, ispostaviće se, poslednje dane. U Ravanicu, gde beše manastir Presvete Bladičice Bogorodice došao je sa svojim učenicima, među kojima je bio i Konstantin Camblak. Oni su se nastanili u blizini ovog manastira.
Preminuo je 1375. godine, a njegove mošti postavljenje su u Miškoj crkvi manastirskog hrama. Danas se nalaze i jugoistočnom delu priprate, pored moštiju kneza Lazara.
“Ne proživevši tamo mnogo vremena, ovaj prepodobni ostavi zemlju i zemaljsko i ode u nebeska naselja, predajući svoju blaženu dušu u ruke Božje. Njegov grob u koji ga pogreboše, odavaše veliki blagouhani miris” – stoji u žitijima.
Dolazak Romila i njegovih monaha u Ravanicu u doprineo je crkvenom proslavljanju Lazara Hrebeljanovića. Oni su svojim pohvalama, službom i žitijem izgradili retoriku slavne pobede i carstva nebeskog.
Iza Romila ostale su žitije koje su sa grčkog jezika na srpski prevedene 1390. ili 1391. godine, po zahtevu monaha Ravanice. Nadomak manastira postojala je pećina koja je nosila naziv “Pomilova pećina” ali je nemarom oštećena kada se na ovom prostoru gradio put.
Srpska pravoslavna crkva Svetog Prepodobnog Romila Ravaničkog obeležava 16. januara po julijanskom ili 29. po gregorijanskom kalendaru.