Stefania Veljković i umetnost sa kosom
Projekat pomaže Opština Paraćin, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2021. godinu
Stefania Veljković rođena je 26.09.1986. godine u Paraćinu gde je i završila osnovnu školu. Srednju za stilske zanate, smer krojača, završila je u Šapcu. Diplomirala je 2011. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na slikarskom odseku, a trenutno je student druge godine doktorskih studija slikarstva na istom fakultetu.
Još u ranom detinjstvu bavila se crtanjem i veliki broj radova nastao je tokom njenog školovanja. Nikada nije brojala svoje crteže i slike, ali i da jeste, ne bi znala tačan broj, jer joj je poplava 2014. uništila dobar deo radova.
Pored crteža, Stefania Veljković radi i trodimenzionalne objekte od ljudske kose koje smatra svojim trenutno najvećim dometom.
„Radovi od kose najbolje opisuju mene kao umetnika i kao osobu. Uvođenje ljudske kose u prostor kreiranja likovnih radova donelo je treću dimenziju i objekti koji nastaju nisu više samo prostorni crteži, već predstavaljaju neku vrstu živih tela. Kosa korišćena za nastanak tih radova iz profanog prelazi u sakralni svet nastanka umetničkih dela. Na taj način, fetišizacijom ženske kose pokušavam da izanaliziram položaj žena u umetnosti i u društvu” – kaže Stefania Veljković.
Neki od njenih radova koje je napravila od kose su „Verižnjača”, „Donji veš” i „Biću uvek tu za tebe”.
„Formiranje Verižnjače od ženske kose predstavlja projekat koji se bavi prikazom ženske emocionalnosti i položaja žene u društvu. Simbolizam ženske kose koketira sa formalnom namenom predmeta koji se koristi za zaštitu prilikom napada. Osvrt na položaj žena koji se menjao kroz istoriju i pogled na savremenu sliku u društvu dovode do razmišljanja koje se kreće od opšteg do pojedinačnih pitanja ženske emocionalnosti i konkretnog muško-ženskog odnosa. Da li se zaista vodi večiti rat polova? Kako ostati nepovređen? Jedino svest o sopstvenoj prirodi možda nudi najbolju „strategiju“.
„Ako je „Verižnjača“ bila priča o emocionalnosti, „Donji veš“ je priča o seksualnosti. Koristim crne dlake za izradu donjeg veša kao moguću suprotnost onoga što se očekuje da bude unutra. Ovaj paradoks postavlja pitanje, šta je intimno a šta javno danas? Takođe pitanje ženskog orgazma, uvek je diskutabilno“.
„Biću uvek tu za tebe, rukavice od kose su produkt razmišljanja i doživljaja teme prijateljstva, kao društvenog fenomena. Ono koje greje, teši, grli i kako zna da bude ograničavajuće. Rad je napravljen od moje i kose meni drage osobe, izrada je tehnički trajala nekih pet meseci, emotivno mnogo duže“.
Stefania Veljković je do sada imala 29 grupnih izložbi širom Srbije i 12 samostalnih od kojih poslednju u Rusiji 2018. godine.
Stefania dodaje da su joj najveća podrška uvek bili njeni roditelji, iako nikada nisu razumeli svet umetnosti. U slobodno vreme bavi se izradom unikatnih ukrasa za decu i šivenjem torbi. Zbog ljubavi prema prirodi i slobodi često putuje i planinari.