Postavljanjem novog cevovoda u dužini od skoro 10 kilometara, opština Paraćin obezbedila je uredno vodosnabdevanje za dug vremenski period.
Projekat pomaže Ministarstvo kulture i informisanja, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2021. godinu
Kada Paraćinac napuni čašu vode, verovatno nema na umu činjenicu da ona prelazi put od izvora do česme dug preko 15 kilometara. Dužina vodovodnih cevi kojom je isprepletan Paraćin je gotovo neverovatnih 280 kilometara, a broj priključaka na vodovodnu mrežu još nije dostigao broj od 20 hiljada.
Odakle Paraćinci dobijaju vodu, u kojoj meri je izgrađena vodovodna mreža na teritoriji opštine Paraćin i zašto je bila potrebna rekonstrukcija glavnog cevovoda, teme su koje obrađujemo u ovom tekstu.
Na početku da razjasnimo odakle Paraćin dobija vodu? Dobar deo domaćinstava u Paraćinu se vodom već pola veka snabdeva sa izvora Sveta Petka u neposrednoj blizini istoimenog manastira u selu koje, gle čuda nosi naziv Izvor. Sistem za vodosnabdevanje počinje na takozvanoj kaptaži na samom vrelu, potom cevovodom od kaptaže do rezervoara na Karađorđevom brdu, a zatim i cevovodom do Paraćina.
Osnovna funkcija rezervoara na Karađorđevom brdu je dnevna nivelacija voda doteklih sa izvora za potrebe snabdevanja vodom kod meštana Paraćina. Njegova zapremina je 3 hiljade kubnih metara i sastoji se iz dve identične komore.
E, ovde ćemo zastati jer su stare azbest-cementne cevi zamenjene realizacijom jednog od najvećih projekata u Paraćinu u poslednjih desetak do dvadeset godina. Stare su imale prečnik od 450 mm i imale maksimalnu propusnu moć od oko 180 – 200 litara po sekundi. Dotrajalost i česti kvarovi glavni su razlozi za njihovu zamenu koja je istina, bila planirana i pre dvadeset i više godina koja nikada u tom dobu nije ni sprovedena.
Sa radovima na kompletnoj rekonstrukciji cevovoda od vodoizvorišta do rezervoara počela je avgusta 2018. godine i podrazumevala je postavljanje novih cevi u dužini od skoro 10 kilometara. Paraćinski Vodovod programom “Vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine” realizovan je uz finansijsku pomoć Vlade savezne Republike Nemačke, Evropske unije i kredita nemačke Razvojne banke KfV, a u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva Republike Srbije.
Vrednost projekta je 3.450.000 evra i trebalo da bude završen do kraja 2021. godine. Projekat, osim zamene glavnog cevovoda, obuhvata rekonstrukciju vodovodne mreže u centru grada u dužini od 5 kilometara, izgradnju četiri bunara, nabavku nove mehanizacije i digitalizaciju nadzora i upravljanja sistemom specijalnim softverom.
Pred kraj 2021. godine završeni su radovi na zameni starih vodovodnih cevi u bivšoj Niškoj ulici u Paraćinu dužine 1055 metara. Postavljene su nove plastične (polietilenske) cevi većeg „promera“ koje izdržavaju pritisak do 10 bari u gradskoj mreži. Osim novih cevi na ovoj trasi postavljeni su i specijalni ventili koji će u velikoj meri olakšati put do eventualne popravke u budućnosti kao i stabilnije vodosnabdevanje u naselju Gloždak.
Ovaj projekat se sprovodi preko kredita Nemačke razvojne KfW banke koja je finansirala i zamenu cevi glavnog dovoda vode u Paraćin. Planovi JP „Vodovod“ su veliki jer će prema njima 2022. godine biti zamenjeno još četiri kilometara vodovodnih cevi.
Da bi Paraćinci imali vodu u kontinuitetu i u period malih izdašnosti izora Sveta Petka, koriste se duboki bunari raspoređeni na široj teritoriji opštine Paraćin. Na vodovodnu mrežu povezano je i nekoliko naselja u Paraćinu i po neko selo u blizini grada. Ostala naselja nemaju izgrađenu vodovodnu mrežu, tako da se stanovništvo snabdeva vodom iz bunara ili individualnih izvora po domaćinstvima.
Paraćinski industrjialci i firme na njenoj teritoriji koriste podjednako vodu iz glavnog vodovodnog sistema kao i iz sopstvenih izvora. Meštani iz udaljenijih sela od Paraćina prinuđeni su da koriste sopstvene izvore i bunare, a voda koju piju i koriste za pripremu hrane i za navodnjavanje je dobrog kvaliteta.