Dragulj prirode nadomak Paraćina
Projekat pomaže Ministarstvo kulture i informisanja, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2021. godinu
Sedamnaest kilometara od Paraćina ka putu ka Zaječaru sa leve strane nalazi se poznato izletište Grza koje nosi ime po reci koja kroz njega protiče. Ovde, na obroncima Južnog Kučaja, Paraćinci dolaze da se nadišu čistog vazduha, nagledaju prelepe prirode i naslušaju žubora vode. Nije neobično, kada god je vreme lepo, videti na ovom mestu ljude kako spremaju roštilj dok se u reci ili jezerima hladi piće. To je gotovo obavezan recept za relaksaciju svim ljudima iz okoline Paraćina.
Reka Grza nastaje spajanjem Ivanštice, poznatije kao Mala Grza, i Velike Čestobrodice. Mala Grza izvire na 480 metara nadmorske visine i na toj visini, ali i na ušću sa Velikom Čestobrodicom voda je kristalno čista te se može piti. Sama Grza dugačka je 23 kilometara, protiče kroz klisuru duboku 300 metara i okružena je brdima i visovima Južnih Kučaja. Uliva se u Crnicu, kao njena leva pritoka, koja protiče kroz Paraćin.
Pritoke Crnice su Velika i Mala Čestobrodica, Crveni potok, Ivanštica, Slemenski potok, Svinjarski potok, Suvara i Begovac.
Pre nego što voda Grze dođe do Crnice, ona će morati da napravi nekoliko vodopada i dopuni dva jezera, koja se pružaju naniže od vrela. Jezera poznata kako „gornje“, manje koje je dobijeno podizanjem betonske brane i bliže vrelu i „donje“ koje je znatno veće, prepuna su kalifornijske i potočne pastrmke. Istovremeno, ona služe kao znak za sve posetioce da je vrelo Grze blizu i da bi od ovog mesta trebalo nastaviti pešaka.
Grza nema regulisano korito a samo vrelo izbija na kontaktu donjokreditnih krečnjaka i permskih peščara. Dakle, pre no što izbije na površinu ona prolazi kroz krečnjačke drobine i nekoliko pećina. Zbog toga je njen mineralni sastav veoma dobar a voda čista. Prosečna dubina reke kreće se između pola metra i metar i po, te se često kategoriše i kao veći potok. Temperatura vode tokom čitave godine ne prelazi 14 stepeni.
Biljni i životinjski svet
Blizu izvorišta nalazi se planinarski dom „Đorđe Živković“, a u okruženju doma postoji nekoliko planinarskih staza. One vode do vrhova Veliki Koziji rog, Mali Javorak, Stari i Novi Javorački vrh. Ukupna dužina planinarskih staza prevazilazi 20 kilometara. Na ovim putevima, pored prelepe prirode, šuma javora i jasena i pećina moguće je naići i na vidru, jastreba mišara, šumsku sovu, kukavicu, divlju svinju, jelena, srna, jazavaca, vuka, lisicu…
Okolina reke veoma je bogata biljnim i životinjskim svetom te je samo izletište prepuno bukvom i grabom, kao najdominantnijim biljem. Pored toga oko vrela su u većoj meri zastupljene mahovine, zeljasta vegetacija, hrastove šume, posebno na južnoj strani.
Grzu naseljava veliki broj riba, vodozemaca i gmizavaca. Tako, ovde se mogu naći potočna pastrmka, klen, krkuša, peš i rečna mrena, ali i šareni daždevnjak, mali mrmoljak, šumarska i livadska žaba, zidni gušter, šumska kornjača i obična krastača. Nekada se dešava da posetiocima Grze iskoče i zmije kojih ovde ima. Reč je o belouški ili poskoku.
Grza i turistički potencijal
Kako je mesto Grza poznato turistička lokacija regiona ali i šire nije neobično da se u okolini reke često naleti na turiste. Ovo je, naravno, najčešća praksa toko Prvog maja, kada značajan broj ljudi iz Paraćina, ali i drugih mesta bira Grzu kao izletaše na kojem će provesti ovaj dan. Poslednjih godina Grza je postala sve primamljivija turistička atrakcija i mimo proslave Praznika rada. Turistička organizacija Paraćina je postavila veliki broj klupa, stolova i mesta za pripremu roštilja, a na ulazu u naselje nalazi se nekoliko restorana sa izuzetno kvalitetnom lokalnom hranom, kao i mesta za prenoćište.
Na Grzi se održavaju i fudbalski turniri, likovne kolonije i festivali. Takođe PK „Javorak“ svake godine organizuje i pešačku manifestaciju „Grzi u zagrljaj“, a 2013. je na Grzi održana i „Trka preživljavanja“ koju je organizovala Wild Serbia.
Iako je vikend naselje na kojem postoji veliki broj vikendica, na Grzi ima i ljudi koji tamo žive tokom cele godine. To su uglavnom stariji građani koji su odlučili da svoje penzionerske dane provode ovde. Kažu da im prija mir, čist vazduh i priroda.
Ove razloge prepoznale su i značajne institucije pa Zavod za zaštitu prirode Srbije ovo odmaralište i vrelo od 2013. godine proglasio za spomenik prirode, zaštićeno područje treće kategorije.