Istorija, kultura, umetnost, obrazovanje i sport u Ćupriji zavređuju veliku pažnju
Projekat pomaže Opština Ćuprija, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2022. godinu
Opština Ćuprija i gradsko naselje istog imena na Velikoj Moravi veoma često nalazile su se u senkama svoja dva suseda – Jagodine i Paraćina. Međutim, ono što se u toj senci krije je sijaset priča, događaja, ljudi i institucija koje zavređuju da se o njima govori.
Istorijski kontekst
Ako se krene hronološki, kroz istoriju, prva stvar koju treba pomenuti je da na ovom prostoru postojala naseobina vinčanske kulture. O tome svedoči nalazište Stubline u selu Supska koje je otkriveno pedesetih godina prošlog veka, a koje obiluje praistorijskim ostacima i tragovima civilizacije.
Druga značajna faza u razvoju ovog kraja otpočela je sa širenjem Rimskog carstva, kada je na ovom mestu podignut grad Horreum Margi, što u prevodu znači Žitnica Morave. Ovaj grad postojao je četiri veka sve do 5. veka nove ere. Njegovi ostaci danas se jednim delom nalaze upravo ispod muzeja, koji nosi ime ovog starog grada.
Kasnije, tokom perioda Nemanjića, nosio je naziv Ravno i bio značajni strateški i privredni centar srpske države,
Ovo mesto bilo je izuzetno značajno i knezu Lazaru Hrebeljanoviću, koji je ovde podigao svoju zadužbinu – Ravanicu. Njegove mošti i danas počivaju tu, a priča o manastiru, njegovoj istoriji i značaju izuzetno je interesantna. Nju možete, veoma detaljno pročitati u našoj seriji tekstova pod nazivom Ravanička beseda.
Tokom Prvog srpskog ustanka, u mestu Ivankovac nadomak Ćuprije odigrala se čuvena Ivankovačka bitka, prva pobeda ustanika nad zvaničnikom turskom vojskom.
Kultura, obrazovanje i zdravstvo
Ćuprija je kroz istoriju bila veoma značajna za stvaranje i očuvanje kulture i tradicije Srbije. U ovom mestu rođeni su pesnik Dušan Matić po kojem se danas zove biblioteka a od 1981. postoji i čuvena manifestacija “Matićevi dani” koja okuplja mlade pesnike iz čitave zemlje. Dragoslav Mihailović, autor Petrijinog venca, Čizmaša, Kad su cvetale tikve, rođen je, takođe ovde.
Ono što zavređuje posebnu pažnju je činjenica da ovo mesto ima čak dve institucije u kojima se mladi mogu umetnički obrazovati. Jedna je osnovna muzička škola “Dušan Skovran” a druga – čuvena Škola za muzičke talente. Zahvaljujući njima, svako godine se u ovom mestu održava još jedan festival – Ravanelijus, na kojem su nastupali mnogi svetski afirmisani muzičari poput Stefana Milenkovića ili Aleksandra Sedlara.
Međutim, ono što Ćupriju stvarno izdvaja od najvećeg broja drugih gradova je izuzetno kvalitetno obrazovanje u sferi medicine kroz srednju medicinsku školu “Dušan Dimitrijević” i Višu medicinsku školu. Ovo nije slučajno, jer Ćuprija slovi za zdravstveni centar Pomoravlja sa veoma opremljenom Opštom bolnicom i Domom zdravlja i izuzetnim stručnjacima. Zapravo, ako pitate za mesto rođenja nekog čoveka iz Paraćina, Rekovca ili Jagodine, postoje značajne šanse da je rođen u porodilištu u Ćupriji.
Privreda i sport
Privreda je još jedna oblast koju moramo pomenuti svaki put kada se ozbiljnije bavimo Ćuprijom. Industrijski park Dobričevo, koji je bio toliko važan da je oko njega izgrađeno čitavo naselje, bio je jedan od najznačajnijih poljoprivrednih dobara u ovom delu Srbije.
Pored njega, Ćuprija je bila poznata i po fabrici stočne hrane Napredak, Kompresoru, staroj štampariji, Šećerani ali je verovatno najznačajnija od svih Ravanica i njena čuvena Bonžita.
Ovaj grad je i grad sporta. Ćuprija je dom fudbalskom klubu „Morava“, nekadašnjem prvoligašu fudbalske lige Srbije i Crne Gore, ali ono što je uvek asocijacija kada se govori o sportu u Ćupriji je atletika. Atletski klub Morava iznedrio je mnoge rekordere i šampione a, svakako najpoznatija, među njima je Snežana Pajkić i nedavno preminula Vera Nikolić.
Sve navedeno samo je skica onoga što čini Ćupriju. Ne bi trebalo zaboraviti ni to da je u njih osnovana jedna od najstarijih škola u Srbiji koja i danas postoji, da je u ovom mestu bila jedna od najvažnijih i najvećih kasarni u Pomoravlju, da je obnovljena čuvena manifestacija „Crevarijada“ i još mnogo toga drugog.
Ovaj uvodni tekst imao je za cilj da pokuša, barem delimično, da pobroji sve ono po čemu prepoznajemo Ćupriju, a u tekstovima koji slede, potrudićemo se da ove i druge teme, priče, ljude, institucije i događaje predstavimo na način koji im dolikuje.