Napadi panike predstavljaju iznenadne epizode intenzivnog straha zbog kojeg se pokreće fizička reakcija organizma, iako nema jasnog uzroka ili opasnosti. Sami napadi panike nisu opasni po život, ali utiču na kvalitet života. Kada osoba po prvi put doživi napad panike, to neprijatno iskustvo može zauvek da ostavi posledice na psihu te ličnosti. Ova mentalna posledica generiše krug anksioznosti pri čemu se kod osobe javlja strah od novog paničnog napada.

Simpotimi napada panike su drhtanje, pojačano znojenje, osećaj gušenja, vrtloglavica, zujanje u ušima, žmarci koji prolaze kroz celo telo, lupanje srca i srčana aritmija. Napad panike najčešće traje oko 20 do 30 minuta. Svoj vrhunac dostiže u roku od 10 minuta ili manje, a onda simptomi počinju da nestaju.

Molitva, joga, fitnes, plivanje, trčanje, slikanje, slušanje muzike, igranje sa kućnim ljubimcem, izleti, aktivnosti su koje mogu direktno uticati na vaše dobro rasploženje. Pored toga vežbe disanja takođe mogu biti delotvorne. 

 Uz strpljenje, upornost i doslednost, napadima panike se može upravljati. Pored ovih saveta, preporuka psihologa je i izgraditi jake mentalne odbrambene mehanizme koji će nam pomoći u očuvanju mentalnog zdravlja.