Autorka epske trilogije “Proročanstvo bogova”
Projekat pomaže Opština Paraćin, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2020. godinu
Epska fantastika u poslednjih desetak godina u Srbiji doživljava veliki uspon kada je reč o broju autora i dela ove tematike. Paraćinci se mogu pohvaliti da je jedna od pionirki na ovom polju njihova sugrađanka Milena Stojanović. Ova tridesetdvogodišnja autorka najpoznatija je po tome što je objavila trilogiju “Proročanstvo bogova” koja prepliće istorijske i elemente slovenske mitologije, folklorne fantastike i to upravo na prostoru Paraćina i nekadašnjeg Petrusa. Pored toga, do sada je publikovala više od 200 kratkih priča.
Interesovanje Milene za fantastiku javilo se tokom detinjstva.
“Kako sam odrastala dosta sam čitala različite žanrove, skoro sve osim ljubavnih romana, a najviše epsku fantastiku. Od Beskrajne priče, preko Narnije, Hari Potera, Gospodara prstenova, pa sve do najnovijih izdanja epske fantastike, domaće i strane možemo naučiti mnogo i uživati u predivnim svetovima stvorenih od vrhunskih pisaca. Slovenska mitologija je neiscrpni izvor inspiracije, mnoge od stvari koje sada radimo ili u koje verujemo su deo slovenske mitologije. Običaji i tradicija koje smo sačuvali godinama, prihvaćeni su od strane crkve, a nekada su bili deo paganizma na našim prostorima.”
Prekretnica u njenoj karijeri bila je 1999. godina, tokom bombardovanja. Tada je shvatila koliko joj knjiga znači.
“Čitala sam “Kroz pustinju i prašumu” i razmišljala kako bi bilo divno da neko čita moje knjige, sa takvom pažnjom kao što sam ja čitala i zapisivala sve što mi je bilo zanimljivo. Tada je, sećam se, bombardovan Aleksinac, mi smo bili sa druge strane planine Bukovik i uplašila sam se da neću stići da pročitam celu knjigu. Sada kada razmišljam o tome, deluje smešno, ali tada, meni kao detetu je to bio realni strah.”
Interesantno je da svoje prvo delo, tinejdžerski roman sa elementima natprirodnog, nikada nije objavila jer je smatrala da nije dovoljno zrelo. Prvi tekst koji je smatrala da to jeste je priča “Vodenica” koja je 2014. izašla u časopisu za folklornu fantastiku “Omaja”. Od tada je napisala više od 300 priča, a objavila oko 200 i to u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Rusiji i Bugarskoj. Najobimnije i delo koje ju je učinilo poznatom je trilogija “Proročanstvo bogova” koja se sastoji iz tri romana.
“Prvi roman “Petruški zmaj” je objavljen 2016. “Zov krvi” 2017. a “Čuvari proročanstva” 2019., kao završni deo trilogije “Proročanstvo Bogova”. Ova trilogija spada u epsku fantastiku sa slovenskom mitologijom, i radnja je smeštena u period pre Kosovske bitke. Puna preokreta, zanimljivih likova, poznatih mesta i istorijskih ličnosti, koji se hvataju u koštac sa dobrim i zlim slovenskim bogovima i igraju njihove igre.”
S obzirom na specifičnu priču koju je obradila u romanima, autorka je morala da istražuje, ponajviše u masnastirima i crkvama, kako bi došla do inspiracije i pisanih tragova o petruškoj oblasti. Kaže da je to u početku bilo jako teško i da je dobijala veoma neodređene informacije.
“Ali, to je bilo sve, dok nisam pronašla monahinju koja je bila oduševljena idejom da neko piše o tome, pokazala mi brojne spise iz tog perioda, razgovarala i dala nove ideje. Sada, uglavnom ljudi koriste internet kada žele da istražuju, ali čak ni na internetu nema dovoljno podataka o petruškoj oblasti. Možda je to i razlog zašto sam želela da obrađujem ovu temu, da bi ljudi videli kakvu istoriju imamo i kakve prirodne lepote svuda oko nas.”
Manjak informacija doprineo je i tome da se o ovom starom gradu malo zna čak i u Paraćinu. Zbog toga utisak da je ova oblast u odnosu na druga mesta u srednjevekovnoj nepravedno zapostavljena.
“Specifična je jer se za nju vezuju mnogi istorijski događaji, iz perioda pre i posle Kosovskog boja, a najzanimljivija je činjenica da je knez Lazar bio dobar prijatelj sa vojvodom Crepom i njegovim ocem županom Vukoslavom. Kako je ovo bila pogranična oblast, Lazar je imao veliko poverenje u njihovo upravljanje. Postoje mape na kojima su ucrtane granice petruškog vlastelinstva, tuda se krećemo svakodnevno a verujem da ima mnogo ljudi koji nikada nisu ni čuli za to.”
Nakon istraživanja, Milena je morala da otkivene informacije upakuje u svoju priču i učini ih dopadljivim čitaocima. To nije ništa manje zahtevan posao od prikupljanja informacija, ali autorka kaže da je njen omiljeni deo stvaralaštva.
“Volim da pravim preokrete, da ostavljam tajne znakove na svojim stranicama, pa čitaoci često moraju čitati između redova, da bi otkrili neke zanimljivosti. Volim opise prirode, borbi, mističnih susreta sa natprirodnim bićima, ali najviše volim proces pripreme, pre samog pisanja. Sve ideje, likove, ključne događaje opišem u kratkim crtama, pre nego što počnem pisanje romana i to pomaže dosta da se držim same ideje.”
Od mnogobrojnih kratkih priča koje je napisala, nekoliko njih je i nagrađeno. Tako se među priznanjima za rad u Milenoj autorskoj biografiji mogu naći treća nagrada Salona Nastasijević, sve tru nagrade u kategoriji kratkih priča za pisce do 30 godina starosti koje dodeljuje Scena svih kreativnih, kao i još pedesetak drugih. Ove godine nagrađena je opštinskom nagradom za doprinos kulturi, umetnosti i promociji Paraćina.
O kvalitetu njenog rada, pored priznanja, svedoči i to da je čest gost mnogih sajmova i festivala.
“Posebno drage promocije su mi sa sajmova knjiga u Nišu, Festivali epske fantastike u Beogradu, i regionalni festival fantastike u Bijelom Polju. Uvek ću spominjati i Sajam knjiga, koji na našu žalost zbog celokupne situacije, neće biti održan ove godine. Svaka promocija je važna, zbog same atmosfere, i ljudi koje upoznamo, razgovaramo o knjigama, mašti, inspiraciji.”
Smatra da još uvek nije napisala svoje najbolje delo i da sazreva svakim novim tekstom. Zbog toga, nakon završenog velikog posla na kompletiranju trilogije, nastavlja sa realizacijom svojih drugih ideja. Prva od njih je roman koji nosi radni naziv “Tajna bunara”.
“Ideja je dugo postojala, ali prve stranice su napisane tokom prošle godine u novembru mesecu. Na internacionalnom nivou postoji NaNo WriMo – National Novel Writing Month, gde tokom novembra sebi za cilj postavljate 50.000 reči ili više ako odlučite. Tokom novembra 2019. sam ispunila taj cilj i nastavila sa pisanjem ovog romana, koji će nadam se biti objavljen na proleće. U pitanju je roman sa elementima folklorne fantastike, smešten u selu Tužilovu, tokom rata, gde omaje opsedaju stanovnike i ne daju im mira. Veoma uzbudljiv, pun preokreta, pun misterije, skoro kao triler. Nakon toga, sledi knjiga o Venediktu Crepoviću, koja će biti epska fantastika i ne nužni nastavak trilogije Proročanstvo bogova.”
Milena je član Društva za negovanje tradicije, kulture, i umetnosti “Petrus” iz Zabrege i književnih klubova “Mirko Banjević” i “Dušan Matić”.
Pored književnog stvaralaštva bavi se i držanjem kurseva kreativnog pisanja i planiranja na engleskom jeziku, izradom nakita i hvatača snova, a hobiji su joj odlazak u prirodu i, naravno, čitanje.