Svestrana umetnica iz Paraćina koja se bavi poezijom, piše romane i slika
Projekat pomaže Opština Paraćin, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2020. godinu
Mila Marković je jedna od najnagrađivanijih paraćinkih književinca koja je zastupljena u vise od stotinu zbornika. Ova književnica, rođena 1952. godine u selu Gornje Vidovo, od malena je zaljubljena u pisanje i umetnost. Na svoje stvaralaštvo gleda kao na izduvni ventil i reakciju na događaje iz okruženja.
“Moje prve pesme su napisane o proleću, rascvetalom drveću, pticama… Jesen je u mojim pesmama bila majka koja je svoje darove poklonila deci i vrednim ljudima” – kaže Mila Marković.
Kako je rasla na selu, nije imala baš mnogo podrške u tome što radi.
“Sve pesme koje sam tada napisala su bile sakrivene u fioci u mojoj sobi i niko ih nije čitao osim mene. Bila sam stidljiva i bez samopouzdanja da bih ih nekome pokazala. U seoskoj kući to nikoga nije zanimalo. Sećam se da sam često u krevetu pisala mastilom i bojila crteže drvenim bojicama.”
Zbog toga je svoju prvu knjigu objavila tek 2004. godine, kada je prikupila sve skrivene papire i dala ih prijateljici da ih pročita. Njena prijateljica je bez njenog znanja odnela tekstove stručnjacima kako bi ocenili Milin rad. Kako se njima izuzetno dopalo to kako Mila piše, od tih pesama i vinjeta koje je nacrtala nastala je Milna prva knjiga – “Trenuci izuzet(n)i”.
“Sadrži 30 pesama sa vinjetama (crtežima) koje sam sama radila. Knjigu je propratio tadašnji i sadašnji otac književnog stvaralaštva u Paraćinu, Đorđe Petković, u saradnji sa književnim klubom “Mirko Banjević” iz Paraćina. Promocija je bila u tada jedinom kulturnom centru u vojnoj zgradi, u prisustvu mnogobrojnih profesora, nastavnika, đaka, vojnika i moje familije.”
Nakon prve zvanične potvrde koju je dobila za svoj rad, Mila počinje da se bavi, pored pesništva i pisanjem romana.
Njena druga knjiga je “Mora(v)ište”. Kaže da je bilo veoma smelo s njene strane da nakon samo jedne knjige poezije odluči da piše roman.
“Roman “Mora(v)ište” je posebna priča. Ručno napisan olovkom, naknadno otkucan na mašini za kucanje i sa strepnjom je dat recezentu na čitanje i ocenjivanje njegove vrednosti. Gospodin profesor Tomislav Đokić je sve to pročitao i još neki relevantni ljudi, i svi su se složili da roman ide u štampu i 2010. godine je ugledao svetlost dana u tiražu od 500 primeraka. Roman se rasprodao svuda po svetu za pola godine.”
Ovaj roman je ujedno i delo na koje je Mila najponosnija u svom opusu, dok je Karađorđev znamen koji je dobila 2017. za rodoljubivu pesmu “Nisu znali” od Udruženja književnika Srbije, nagrada koju smatra najverdnijom. Takođe, Mila je nosilac i srebrne medelje koju je dobila na konkursu u Italiji za misaonu poeziju i pesmu “Reanimacija duha”. Pored njih u svojoj kolekciji ima i pehar za specijalno prvo mesto na pesničkom maratonu u Leskovcu 2016. godine, kao i mnoge druge.
“Mnogo puta sam bila učesnik na raznim književnim manifestacijama i mnogo puta nagrađivana. Zastupljena sam u više od 100 zbornika, a najvažniji od njih je istorijski mitološki zbornik udruženja književnika Srbije, u kome je na više strana analizirana moja pesma od strane profesora i doktora književnosti.”
Za svoju treću knjigu, knjigu poezije pod nazivom “Reanimacija duha” kaže da je mnogo zrelija i ozbiljnija od prethodnih. To je zbog toga što se autorka ne vezuje za jedan stil već za onaj koji će najbolje izraziti emocije.
“Moj stil pisanja može biti slobodan stil izražavanja, trenutno stanje i osećaj, može biti tradicionalni klasični stil sa ukrštenim katrenima gde su stilovi pravilno složeni i doterani, ukrašeni mnogim metaforama. Uglavnom je to čista živa osećajna reč koja ostavlja neizbrisiv trag.”
Mila je član Književnog kluba “Mirko Banjević”, Saveza književnika u otadžbini i rasejanju, Udruženja književnika “dr. Saša Božović” Beograd, Književne zajednice Jugoslavije i mnogih drugih udruženja u zemlji i inostranstvu.
Interesantno je da se pored pisanja, Mila bavi i slikarstvom. Njene slike izložene su svako godine u Kulturnom centru Paraćin na novogodišnjoj grupnoj izložbi, a ona stalno učestvuje na književnim kolonijama i manifestacijama.
Kaže da ima u planu da pripremi još jednu knjigu pesama za koju aktivno sređuje pesme koje je napisala, ali i da napiše barem još dva romana, kao i da nastavi da slika.