Paraćinska pesnikinja koja je do sada objavila četiri zbornika
Projekat pomaže Opština Paraćin, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2020. godinu
Pesnikinja Ljiljana Mokricki rođena je 1959. godine u Paraćinu. U ovom gradu završila je i gimnaziju, a studirala je Pravnom fakultetu u Nišu. Zbog osnivanja porodice prestala je sa studijama i jedno vreme radila u paraćinskoj Štofari, dok je danas zaposlena u biblioteci „Dr Vićentije Rakić“ u Paraćinu.
Pesnički poziv ova autorka otkrila je tokom srednjoškolskih dana zahvaljujući njenoj porfesorki Radmili Stanojlović, koja je i sama bila penik i pisac. Zanimljivo je da je, za razliku od većine pesnika, Ljiljana tek nakon što je jedna njena pesma ušla u zbornik, odlučila da će se baviti pisanjem.
„Godine 1992. na književnom konkursu Udruženja pesnika „Glas Korena“ iz Niša odabrana je moja pesma i tada nakon susreta sa ljudima sličnog senzibiliteta odlučila sam da se aktivno bavim pisanjem. Bila je to kratka pesma koja je ušla u zajednički zbornik. Niške kolege su me jako lepo primile. Pošto sam uglavnom u to vreme samostalno slala radove i odlazila na promocije u našem okruženju nisam baš bila mnogo priznata“ – objašnjava Ljiljana Mokricki.
Ljiljana piše isključivo poeziju i tokom karijere je napisala četiri zbirke. Prva je objavljena 1992. pod nazivom „Šizma“, a druga „Katarza“ izašla je iz štampe svega godinu dana kasnije. Trebalo je da prođe pet godina da svetlost dana 1998. ugleda i njena treća knjiga „Orbis“, a poslednja do sada koju je objavila izašla je 2003. i nosi naziv „Laterna“.
Takođe, Ljiljaniina dela zastupljena su u više od 50 zajedničih zbornika različitih klubova književnika među kojima su oni iz Inđije, Subotice, Beograda, Sremske Mitrovice, Leskovca, Jagodine…
Posebno je ponosna na zbirke pesama „Orbis“ i „Laterna“ koje je „uz pomoć svojih prijatelja iz Beograda, Paraćina, Kruševca, Valjeva i Prilepa objavila kao autorska izdanja bez dinara“
Autorka kaže da smatra da je njen stil pisanja pre svega klasičan, ali da voli da eksperimentiše sa različitim formama. Teme njenih pesama su raznovrsne ali su najčešće porodične i u vezi sa njenim korenima, očevim i majčinim stablom.
„Uglavnom inspiraciju dobijam iz srećno proživljenog detinjstva kraj mog dede Mladena Krstića i nane Živke rođene Milojević Krstić u prelepoj mojoj Izbenici koja je izvor nepresušni. Takođe posmatranjem prirode i mog ličnog okruženja kao i iz pročitanih dela, lepe muzike i dobrih filmova.“
Za svoj rad dobila je zavidan broj nagrada, zahvalnica i diploma. U dva navrata je 2000. i 2015. godine nagrađena na pesničkim maratonima „Juhorskog oka“ nagradom „Poeta primus“ Dobitnik je i Pesničke hrisovulje 2015. za trajan doprinos srpskoj poeziji i književnosti koju dodeljuje Srpska duhovna akademija u Paraćinu. Pre dve godine je ova autorka dobila priznanje za dvedeset godina rada od podružnice Udruženja književnika Srbije a iste godine okitila se i Svetosavskim odličjem Književnog kluba „Mirko Banjević“.
Takođe uvrštena je u „Malu enciklopediju kruševackog kraja“ koju je napisao Slobodan Simonović, a dve godine je bila stalni gost na Radio Paraćinu u emisiji „Korzo“ koju je vodila Sofija Milković.
Iako su promocije knjiga stalna praksa kod pisaca, Ljiljana nije njihov ljubitelj.
„Nisam promovisala svoje zbirke, poklanjala sam ih prijateljima, pesnicima i bibliotekama u Srbiji.“
Ova autorka jedan je od osnivača Književne zajednice pisaca Jugoslavije u Beogradu, a pored toga bila je član i Udruženja književnika „Glas Korena“ iz Niša, Književnog Kluba „Dušan Matić“ iz Ćuprije, „Mirko Banjević“ iz Paraćina, Srpske duhovne akademije iz Paraćina, a od 2000. je i član Udruženja knjževnika Srbije.
U poslednje vreme Ljiljana kaže da je jako interesuju duhovne teme o kojima dosta čita. Paralelno sprema i materijal za novu zbirku, ali smatra da ni sa čim ne treba žuriti.
„Moja budućnost je danas i sada. Imam dosta zrelosti da ne srljam u bilo koji projekat po svaku cenu. Veoma sam srećna i zadovoljna onim što sam postigla sa margine književnog život utrčavši svojim srcem.“
Ljiljana ima sina i kćer, tri unuke Atinu, Lenu i Nađu i jednog unuka, Vukana.