Za mnoge omiljeno piće, često se degustira na slavljima, koristi se pri sečenju slavskog kolača, može biti penušavo, aromatično, belo, roze i crveno, a deca ga često nazivaju sok od grožđa. Vino je božansko piće koje su davno pravili Nemanjići, o njemu su ispričane brojne priče i pesme, a neretko se održavaju takmičenja u čast vina na kojima se prezentuju stihovi pesnika. Jasmina Jovanović iz Trešnjevice kod Paraćina godinama piše o vinu, životu na obroncima planine Juhor i gidži.

Pesme piše gotovo četiri decenije, a na nagovor dece počela je da šalje svoje radove na konkurse širom Srbije. Nagrade je osvajala u Trsteniku, Ćićevcu kao i u Trešnjevici prilikom manifestacije „Dani vina“.

Jasmina je rođena 1962. godine u Raševici. Rasla je, za ondašnje uslove, u imućnoj porodici čija je primarna delatnost bila uzgajanje vinove loze, pravljenje rakije i vina.

Osim što piše pesme, Jasmina Jovanović je prethodnih godina pisala i roman koji je posvetila svojoj velikoj porodici.

Skoro da svako domaćinstvo u Trešnjevici ima makar manji posed sa po nekoliko čokota vinove loze. Jovanovićeva priznaje da se ne libi da zasuče rukave, pomogne deci ili suprugu prilikom rada u vinogradu. Štaviše u tome uživa, a neretko tada nastaju stihovi koje potom prenese na papir.

Jovanovići u svom posedu imaju pedesetak ari pod vinovom lozom i vino uglavnom prave za sopstvene potrebe. Ponosni su jer imaju diplome o kvalitetu vina koje datiraju iz 1936. i 1953. godine. Jedna od Jasmininih pesama posvećena je Jovanu, dalekom pretku porodice njenog supruga, koji je u Trešnjevicu došao iz Bugarske i zaposlio se kao sluga.