Projekat pomaže Ministarstvo informisanja i telekomunikacije, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2023. godinu
Opština Rekovac je u raspravama i pisanju o Pomoravlju veoma često nepravedno zapostavljana. Gotovo uvek u senci tri veća centra ovog regiona – Paraćina, Ćuprije i Jagodine, ova opština nije u toj meri poznata i „pokrivena“ u meri u kojoj to zaslužuje.
Međutim, sve i da hoćemo, kada govorimo o specifičnim ukusima ovog podneblja, ne možemo a da ne pomenemo i posvetimo posebnu pažnju čuvenoj gruvanici, poslastici koja polazi upravo iz Rekovca i njegove okoline.
Ovaj specijalitet ne treba mešati sa onim istog naziva koji se pravi tako što se vruć projin hleb nadrobi u vruću mast i to izmeša, što je karakteristično za delove Srbije oko Temnića. U Rekovcu i Levču je gruvanica je značajno drugačija. Ovu razliku uvideo je još doktor Jovan Erdeljanović davne 1908. godine, kada je sastavio knjigu „Srpska narodna jela i pića“:
U Levču se pravi gruvanica od pšeničnog brašna na ovaj način. Zamesi se brašno isto kao i za pogaču, s tom razlikom, što se u nj metne po jedna ili dve ložice masti. Testo se metne u tepsiju, pa se tu raspljšti (rastanji) i pokrije ugrejanim sačem da se peče. Kad već počne da se peče, onda se odozgo metnu po koji kružić slanine ili koju vešaljicu suhog mesa, te se i to tu ispeče. Na taj način gruvanica dođe još mirisnija. Poneki meću u nj još i istrošenog sira i kajmaka, i tada je slađa.
Dakle, reč je o jednom starom srpskom jelu, za koje recept postoji najmanje vek i po, te se sa pravom može reći da spada u kategoriju tradicionalnih. Takođe, sasvim je jasno da je veoma jako, teško za stomak, ali, kako navodi ovaj autor, ipak se rado jede, pogotovo ako je vruće.
Međutim, to ne znači da se jede često. Zapravo, zbog relativno dužeg procesa pripreme i činjenice da, u slučaju da postoji želja da ona bude potpuna, treba u nju staviti značajan broj različitih sastojaka, ona je spremana uglavnom u specijalnim prilikama, a ta tradicija se zadržala do danas.
Rekovačka gruvanica je obavezan sastojak svake božićne trpeze u ovom kraju, a veoma je interesantno i za pohvalu da su ljudi ovog kraja sačuvali mnoge delove tradicionalne pripreme, što je za posledicu imalo da se moderni recept veoma malo razlikuje u odnosu na onaj od pre više od 100 godina.
Recept za gruvanicu
Za pripremu ovog specijalitet Rekovca neophodno je pripremiti kilogram projinog brašna, isto toliko slanine, so, vodu i 3 kašike masti.
Projino brašno treba, najpre, malo posoliti i dodati mu vodu, kako ne bi bilo previše gusto. Mast treba staviti u tepsiju i zagrejati, a zatim ovo brašno izliti u zagrejanu tepsiju. Dok još nije počelo da se peče, naređati na smesu koji ste izlili prethodno isečenu slaninu. Sve to treba peći na umerenoj temperaturi, oko 190 stepeni, dok se ne pojavi ravnomerna i lepa korica.
Ova količina dovoljna je za čak 6 osoba, a moguće je gruvanicu služiti sa sirom, kajmakom ili kiselim mlekom.
Rekovac i hrana
Pored ovog jela Rekovac i Levač su poznati i po udrobici, kavurmi i pogači na prašku, ali ovde, zapravo, ne postoji ono što ne uspeva, nije ukusno i nije zdravo.
To je zemlja seljaka. Sve što se poseje, dobro rodi. Ima u izobilju i hleba, i mesa, i vina, i rakije i svake hrane. Ovaj brežuljkasti raj, prepun čistih izvora, reka, klisura, lekovitog bilja, divljači, čuven je po etnografskim znamenitostima, narodnoj arhitekturi, živom folkloru, samoukim slikarima. Očuvana, zdrava prirodna sredina, tradicionalne vrednosti i zdrava hrana čine Levač i sam Rekovac atraktivnim za izlete i duže boravke – navode Dejan Zagorac i Slobodan Marjanović u knjizi „Gastronomski vodič kroz gradove i opštine Srbije.
Posebno interesantna odlika ovog kraja je činjenica da se u njemu veoma vodi računa o tradiciji i starim načinima pripreme i konzumiranja. Tako, u okviru manifestacije „Prođoh Levač, prođoh Šumadiju“ postoji segment u kojem se majstori takmiče u pripremi tradicionalnih jela.