MEDIJSKI PROJEKAT KOJI PROIZVODI: "MEDIATIM PROJEKAT - PARAĆIN" podržan sredstvima opštine
Izbor vina, čaše, preporučena temperatura, otvaranje boce, dekantiranje… Za sve ove navesede stavke mnogi kažu da su svojevrsni ritual, međutim kultura ispijanja vina je mnogo više od rituala posebno ukoliko želimo da ga uparimo sa nekom hranom. Jer ukoliko se sve kockice slože, a vino bude pravilno servirano užitak je govoto zagarantovan. Kako bismo dobili odgovorena ova pitanja upitili su se u jednu od napoznatijih vinarija u ovim krajevima „Ralević“, a naš domaćin bio je jedan od braće vlasnika ove vinarije.
Belo vino se konzumira nakon prethodnog rashlađivanja na temperaturi između 7 i 12 stepeni. Odležala vina sa primesama barika mogu se piti sa par stepeni višom temperaturom jer se upravo tada razvija vinski buke.
Uživaoci ovog pića kažu da je izbor čaše veoma bitan faktor za oslobađanje ukusa i mirisa. Sve je ćešće da se čaše prave namenski prema profilu vina i da generarlo ne postoji pravilo o pravoj čaši u odnosu na to koje vino pijemo.
Pravila i preporuka je dakle mnogo. Jedno od njih prilikom ispijanja ovog pića odnosi se na držanje čaše. Jedno od glavnih pravila je što manje kontakta sa čašom. Počnimo od stopice, vrata pa do tela.
Vino se najčešće pije uz konzimiranje hrane, pa smo Milana pitali da li u ovom slučaju važi pravilo o uparivanju belih vina sa belim, a crvenog ili roze sa crvenim vinom.
Kombinacija slatkog i slanog retko kom odgovara osim ukoliko niste uživalac vina. Najčešće se vino u nekoj neformalnoj formi pije uz razne sireve, pršute, masline uz gotovo uvek prisutnu kombinaciju nečeg slatkastog. I da, meso zaista nije neophodno da bismo uživali u kvalitetnim gutljajima ovog božanskog pića.
Dekantiranje jedna od stavki koju često upražnjavaju osobe koje preferiraju crveno vino. Dekanter je posuda, vrlo često nepravilnog ali izdefinisanog oblika u koju se vino sipa da „odstoji“. Na takav način se eleminišu nepotrebni mirisi, a sa druge strane pojačavaju ukusi.
Vino je zdravo po naš organizam, naravno ukoliko ga pijemo u ograničenim količinama. Postavlja se pitanje koliko je to onda, čaša, dve nekom čitava boca…
Milan nas je sproveo kroz objekat u kom Ralevići prave neka od najkvaliltetnijih vina u regionu za koja su osvajali brojne nagrade kako u zemlji tao i u inostranstvu. Vinarija Ralević je porodična vinarija koja se bavi proizvodnjom vina od 2018. godine. Godišnje proizvedu oko 15.000 boca dok je kapacitet oove vinarije 50 hiljada litara. Njihovu paletu čine Šardone, Tamjanika, Sovinjon blank, Vranac, Kaberne Sovinjon i od nedavno penušavo vino. Kako nastaju, u kojim uslovima se čuvaju kao i još nekoliko pojedinosti o ovoj vinariji i njihovim proizvodima biće reči u narednom periodu.