Neverovatan primer uporne mlade književnice koja je morala da dva puta piše istu knjigu.
Projekat pomaže Opština Paraćin, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2020. godinu
Andrea Tokanović je jedna od predstavnica novog talasa književne scene Paraćina. Rođena je 1985. u Ćupriji, a školovala se u Paraćinu gde i danas živi. Titulu diplomiranog andragoga dobila je na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Pisanje ju je od ranih dana privlačilo i njeni najraniji radovi datiraju iz nižih razreda osnovne škole.
„Nešto kasnije, svoje pesme sam počela da zapisujem u velikoj, crnoj, ukoričanoj svesci, i taj trenutak uzimam kao “zvaničan” početak pisanja. U srednjoj školi, počela sam da pišem kratke priče, da bih na kraju sebi zadala zadatak da priču, koju sam dugo “nosila” u glavi, prenesem na papir i pretočim u roman“ – objašnjava Andrea.
Do sada je napisala četiri romana a objavila jedan roman naučnofatastične tematike pod nazivom „Crvena Carica“ za koji smatra da je prva ozbiljna stvar koju je napisala. Proces nastajanja ovog romana i njegovog uskrsnuća najbolje pokazuje jedna priča, u kojoj se vidi i sva upornost i sva ljudav Andree prema književnosti i pisanju.
“Crvenu Caricu” sam pisala 3 godine. Tada sam imala malo dete, pa nije bilo mnogo slobodnog vremena za pisanje, kucanje. I na kraju, kada sam ga konačno napisala, pustila da odleži par meseci, pročitala ponovo i promenila ono što sam mislila da bi trebalo, lap top je prestao da radi. Tada sam shvatila da je u njemu bio jedini primerak mog rukopisa. Nakon prvobitnog šoka, sela sam i napisala ispočetka čitav roman.“
I za prvo i za drugo pisanje, retko je ko znao. Njeni prijatelji nisu gotovo ni pretpostavljali da se Andrea bavi pisanjem.
„Ljudi iz moje okoline nisu znali da mi je pisanje hobi, jer sam ga praktikovala uveče, kada svi legnu da spavaju, i o njemu ćutala. Kada su saznali, bili su prijatno iznenađeni i prepuni podrške.“
Ove godine imala je u planu da objavi svoj drugi roman „Moji lucidni snovi“, iako je epidemiološka situacija otežala planove, ovaj roman bi ipak trebalo da se nađe u štampi do kraja godine. Takođe, ona uveliko priprema i nove tekstove.
„Roman na kome trenutno radim je “Ćilibar”, mistična mešavina magije i realnosti, prošlosti i sadašnjosti.. Napisala sam i knjigu dečijih bajki, kao i priče za laku noć, namenjene najmlađima.“
U svim ovim delima prepliće se motiv trke sa vremenom usled savremenog načina života.
„Dela koja pišem pripadaju naučnoj, istorisjkoj i epskoj fantastici ali situacije su životne, emocije realne i postoji mnogo toga sa čime se čovek današnjice može poistovetiti.“
Inspiraciju za ovakve teme nalazi u svakodnevnom. Kaže da joj je za to ponekad potreban samo jedan detalj, situacija koja praje par sekundi, a iz koje se u njenoj glavi „razvije fillm“.
„Inspiraciju za roman „Moji lucidni snovi“ pronašla sam u svojim lucidnim snovima koje sanjam često i koji me, na neki način, fasciniraju. Za pisanje romana „Crvena Carica“ inspirisala me je knjiga „Papa Jovana“, koju sam jako davno pročitala.“
Nakon što ideja, priča, film počnu da se odmotavaju ona ih prenosi na papir. Autorka to čini pretežno književnoumetničkim stilom, uz pomoć kojeg slika sebe kroz svoje romane.
„Iako nije uvek glavni junak onaj koji čitaocima prenosi moj način gledanja na svet, moje shvatanje života i vrednosti u njemu definitivno budu prisutni, barem kao opozit shvatanja glavnih likova. Kada pišem, uvek najpre zamislim scenu, pa se trudim da je prenesem na papir, i nadam se da to radim uspešno, tj da verno dočaram slike koje vidim u mojoj glavi.“
Svojim najvećim uspehom smatra svoj roman prvenac „Crvena Carica“ Njega je predstavljala na Sajmu knjiga u Beogradu prošle godine.
„Upoznala sam mnogo divnih ljudi, sa nekima sam i dalje u kontaktu, stekla sam novo iskustvo kao autor, a ne posetilac sajma, tako da je to za sada, moja najveća nagrada.“
I dok „Lucidni snovi“ čekaju da budu objavljeni, roman „Ćilibar“ je u fazi nastajanja. Andrea ukazuje da je pisanje ove knjige najteži posao do sada jer ona obuhvata više različitih epoha. Upravo zbog ozbiljnosti dela očekuje da ono bude pun pogodak.
„Trudim se da atmosfera, ambijent i dijalozi budu verodostojni, da oslikavaju period o kome pišem. Za ovu vrstu romana potrebno dosta čitanja i istraživanja pre nego što pisanje krene. Prva celina ovog rukopisa je gotova, a radnja se odvija u Egiptu za vreme vladavine Faraona Ramzesa III. Mesta koja se pominju u romanu su zaista postojala, tako da će ljubiteljima istorije biti posebno interesantan.“
Andrea piše i pesme, priče, bajke a se bavi i muzikom. Ona svira klavir i gitaru, a pored toga uživa u pljavljenju dečijih igračaka, torti i kolača
„Volim da provodim vreme sa porodicom, prijateljima i to je ono što mi najbrže “napuni baterije”. Volim jesen, muziku, ponekad potpunu tišinu, volim rano da legnem, kako i sneg – ali da ga posmatram iz tople sobe, volim da sam okružena pozitivnim ljudima svuda i uvek.“
Ova svestrana umetnica živi u Paraćinu sa svojim mužem i dvoje dece, Vukašinom i Višnjom.