Projekat pomaže Ministarstvo informisanja i telekomunikacije, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2024. godinu
Jezik kojim svakodnevno govorimo i koji slušamo utiče na način na koji razmišljamo, a samim tim i na to kako se ponašamo. Tako, odabirom reči i jezičkih konstrukcija, može se direktno uticati na način na koji jedno društvo funkcioniše.
Ovo je jedna od osnovnih ideja na kojoj počivaju promene koje je u jezik pokušao da implementira Zakon o rodnoj ravnopravnosti Republike Srbije. Cilj ovih jezičkih promena bio je da se, kroz adekvatno oslovljavanje i tituliranje osobe u skladu sa njenim polom, doprinese ravnopravnijem položaju među polovima i društvenom progresu do kojeg bi se time došlo.
Zbog toga je bilo planirano da, pored organa javne vlasti i obrazovnih institucija, rodno osetljivi jezik počnu da primenjuju i mediji, kao institucije čije se celokupno funkcionisanje zasniva na svakodnevnom komuniciranju sa građanima. Kako smo, gotovo neprekidno, u jednoj vrsti komunikacije sa medijima, njihov govor bi, brže od bilo kojeg drugog, imao šanse da se „odomaći“ u društvu.
O tome koliko moć mediji imaju da oblikuju naše društvo i stvarnost, razgovarali smo sa profesorkom dr. Marija Vujović, sa Departmana za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu.
Mediji imaju ogromnu ulogu u savremenom dobu, s obzirom na činjenicu da smo gotovo neprekidno izloženi njihovim sadržajima. Mediji nam govore šta je ispravno, a šta ne, šta je poželjno, a šta nepoželjno, govore nam o čemu da mislimo, nude nam modele ponašanja. A tako nam govore i šta znači biti žena, kako treba da izgleda, kako da se ponaša, koje je njeno mesto u društvu i obratno, šta se očekuje od muškaraca. I to se uči od malih nogu, od animiranih filmova pa nadalje. I upravo su medijski sadržaji puni stereotipa, a posebno su opasni oni iz zabavnih rubrika, jer smo tada najpogodniji za “oblikovanje”.
Upravo zbog ovakvih reprezentacija i dodela uloga problemi ravnopravnosti žena u medijima u Srbiji i svetu, prevazilaze jezičke probleme.
Žene su u medijima u dvostruko podređenom položaju. Ne samo da su marginalizovane, u smislu da se o njima manje govori i da ređe govore za medije u odnosu na muškarce, već su i stereotipno prikazane, najčešće kao lepotice, seksualni objekti, emotivne, nečije supruge, ćerke, domaćice, majke…. To potvrđuju rezultati brojnih istraživanja. Jedno od najznačajnijih na globalnom nivou je istraživanje „Who makes the news?“, istraživanje medijskog sadržaja više od 2000 medija, sprovedeno u 116 zemalja sveta. Rezultati pokazuju da su žene, kao subjekti i izvori u vestima, zastupljene u medijima svega 25%. Globalni indeks rodne ravnopravnosti u medijima, na osnovu nekoliko indikatora, uključujući i zastupljenost žena u medijima kao subjekata, izvora vesti, stručnjaka i portparola, pokazuje da će, pri trenutnom tempu, biti potrebno još najmanje 67 godina za postizanje rodne ravnopravnosti u tradicionalnim vestima.
Ipak, naglašava naša sagovornica, do određenih pozitivnih promena je došlo u poslednjih desetak godina.
Interesantan je procenat žena koje se javljaju u ulozi stručnjaka u vestima, koji je porastao sa 19% u 2015. godini, na 24% u 2020. godini. Brojni napori širom sveta povećali su vidljivost žena kao stručnjaka u medijima. S obzirom na to da se istraživanje radi na pet godina, biće interesantno videti koliko ćemo napredovati u 2025. godini. Ovi rezultati ukazuju na postepeni napredak ka rodnoj ravnopravnosti u medijima, ali i na potrebu za poboljšanjem kvaliteta izveštavanja kako bi se bolje odrazila raznolikost u društvu.
Jedan od načina na koji se kvalitet izveštavanju može poboljšati je i upotreba rodno osetljivog jezika, smatra profesorka dr. Marija Vujović.
Spadam u grupu onih koji su podržali donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Verujem da bi se ravnopravnost u jeziku, pa i u jeziku medija, pozitivno odrazila na socijalni položaj žena u društvu. Zbog čega nam je prirodno da kažemo učiteljica ili frizerka, a nije stručnjakinja ili predsednica? Uz primenu zakona, vremenom bismo se navikli na upotrebu ženskog roda, pa bi nam i zvučalo prirodno.
Zakon o rodnoj ravnopravnosti je prestao da se primenjuje juna ove godine, tako da mediji nemaju obavezu da se služe rodno osetljivim jezikom u izveštavanju. Čak i da se primenjuje, pojedini stručnjaci, poput autorke Smernica za primenu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, Zorice Mršević, smatraju da mediji u praksi ne bi mogli da budu kažnjavani ukoliko ga se ne pridržavaju jer bi se time mogla narušiti sloboda govora.
Sa druge strane, upravo su mediji ti čijim bi se delovanjem najviše moglo doprineti povećanju ravnopravnosti među polovima i to ne samo kroz rodno osetljivi jezik, već i kroz nastojanje da žene budu vidljivije, da im se da prostor da se izraze i ne dodeljuju uloge i poželjna ponašanja koja bi ih limitirala u nastojanju za potpunoj jednakosti.