Projekat pomaže Ministarstvo informisanja i telekomunikacije, po Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog interesa za 2024. godinu
Težnja ka regulaciji jezika zarad uređenja društvenih odnosa i društva u celini nije nova stvar. Mnogi zakoni i kodeksi iz svetske istorije na različiti način su definisali poželjan i nepoželjan govor zarad izbegavanja govora mržnje, diskriminacije manjina, ali i sprovođenja ideoloških zadataka.
Tako i rodno senzitivni jezik nije nešto što je samo sada aktuelno,niti nešto o čemu se raspravlja samo u Srbiji. Postoje primeri mnogih zemalja, naročito na Zapadu, koje su se na različite načine bavile problemom rodno osetljivog jezika. Međutim, ono što je veoma zanimljivo je činjenica da, kako je svaki jezik specifičan, takve su i dileme u vezi sa rodno osetljivim jezikom. Na primer, za razliku od srpskog u engleskom jeziku ne postoji gramatički rod imenica. Preciznije, u ovom jeziku ne postoje muške i ženske verzije reči, poput učitelj i učiteljica, već se za obe varijante koristi reč teacher. Zbog toga u engleskom se rodno osetljivi jezik odnosi najviše na upotrebu ličnih zamenica, koje ukazuju na rod osobe o kojoj ili kojoj se govori.
Ipak, nije samo engleski jezik taj koji prolazi poslednjih godina izvesne izmene i korekcije u vezi sa problemom rodne ravnopravnosti.
Švedska: Pionir u rodnoj ravnopravnosti
Švedska je prepoznata kao globalni lider kada je u pitanju rodna ravnopravnost, a rodno osetljiv jezik je značajan deo te politike. Još 2015. godine, u švedskom jeziku je zvanično uvedena rodno neutralna zamenica „hen“, koja se koristi umesto tradicionalnih „han“ (on) i „hon“ (ona). Uvođenje ove zamenice olakšalo je komunikaciju u situacijama gde je rod osobe nepoznat ili kada se osoba identifikuje kao nebinarnog roda.
Zakonski, Švedska se fokusira na promociju rodne ravnopravnosti u svim aspektima društva, uključujući jezik. Švedski zakon o rodnoj ravnopravnosti izričito nalaže da se u službenim dokumentima, obrazovanju i medijima koristi inkluzivan i rodno neutralan jezik. On ima poseban značaj u obrazovnim institucijama, gde se sadržaji u udžbenicima i nastavnim materijalima prilagođavaju da ne favorizuju nijedan rod.
Francuska: Rasprave o rodno osetljivom jeziku
Francuska, zemlja sa bogatom jezičkom, kulturnom tradicijom i veoma kompleksnim jezičkim sistemom suočava se sa izazovima u implementaciji rodno osetljivog jezika. Francuski jezik je, slično srpskom, visoko rodno specifičan, sa gramatičkim oblicima koji jasno razlikuju muški i ženski rod. Međutim, u poslednjim godinama, feminističke grupe i određeni politički akteri zagovaraju upotrebu rodno neutralnih i inkluzivnih oblika.
U 2017. godini, francuska vlada je izdala smernice za državne institucije u vezi sa upotrebom rodno inkluzivnog jezika. Smernice preporučuju upotrebu oblika kao što su les étudiant·e·s (sa tačkama izmeću sufiksa) umesto samo les étudiants kako bi se obuhvatili i studenti i studentkinje. Takođe, postoji i rodno neutralne varijante reči koje su predložene i koje se nazivaju Epicene. Međutim, ova praksa se suočila s otporom od strane Francuske akademije, koja je upozorila da bi takve promene mogle „ugroziti francuski jezik“. Uprkos tome, u obrazovnim i administrativnim krugovima sve više se primenjuje rodno osetljiv jezik.
Kanada: Pravna i politička podrška inkluzivnom jeziku
Kanada, posebno provincija Kvebek, poznata je po progresivnom pristupu rodnoj ravnopravnosti, što se odražava i u upotrebi jezika. Kanadski zakon o ljudskim pravima iz 1985. godine zabranjuje diskriminaciju na osnovu pola, a 2017. godine, usvajanjem Zakona C-16, Kanada je proširila ovu zaštitu na rodni identitet i rodni izraz. Ovaj zakon se odnosi i na upotrebu jezika, gde se promoviše upotreba rodno inkluzivnih izraza u pravnim dokumentima, obrazovanju i javnim službama.
U Kvebeku, rodno inkluzivan jezik je postao norma u javnim institucijama, slično kao u francuskom jeziku, gde su termini poput professeur·e ili chercheur·euse uobičajeni kako bi se izbegla rodna pristrasnost. Zakon nalaže da svi državni dokumenti moraju da koriste jezik koji uključuje oba pola, a to se širi i na medijske kuće i obrazovne institucije.
Nemačka: Uvođenje „gender star“ sistema
Nemačka je tokom poslednjih godina prepoznala važnost rodno osetljivog jezika i počela da ga implementira na različitim nivoima društva. Nemački jezik tradicionalno koristi rodne oblike za mnoga zanimanja i titule, ali od 2018. godine, u državnim institucijama i medijima sve češće se koristi tzv. gender star (geschlechterstern). Ovaj sistem koristi zvezdicu između muškog i ženskog oblika reči, na primer, student*innen (studenti i studentkinje), kako bi obuhvatio sve rodne identitete, uključujući i nebinarnu populaciju.
Nemački zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji se primenjuje u javnim institucijama, obavezuje državne organe da koriste inkluzivni jezik u komunikaciji i dokumentima. Ovaj pristup nije obavezujući za privatni sektor.
Hrvatska i Crna Gora: Zakonodavni okviri u bliskom okruženju
Hrvatska, kao članica Evropske unije i zemlja iz neposrednog okruženja Srbije, takođe je preduzela određene korake ka promovisanja rodno osetljivog jezika. Iako u zakonodavstvu ne postoji poseban zakon koji se bavi isključivo rodno osetljivim jezikom, Hrvatska je usvojila Strategiju za rodnu ravnopravnost, koja podstiče upotrebu rodno inkluzivnih izraza u svim zvaničnim dokumentima, obrazovanju i medijima, kao i Nacionalni plan ravnopravnosti polova 2023. koji posebno insistira na implementaciji rodno osetljivog jezika, naročito u medijima.
U ovim dokumentima, Hrvatska se u velikoj meri oslanja na preporuke Evropske unije, koja promoviše upotrebu rodno inkluzivnog jezika u javnim dokumentima i praksi. U obrazovnim materijalima, sve više se koristi rodno inkluzivan jezik, dok feminističke organizacije vrše pritisak za dalje unapređenje ovog aspekta.
Crnogorsko zakonodavstvo predviđa kroz nekoliko aspekata upotrebu rodno osetljivog jezika. Najznačajniji od njih je Zakon o rodnoj ravnopravnosti iz 2015. godine, kao i Zakon o državnim službenicima i namještenicima.
Zbog sličnosti jezika, obe zemlje na približan način regulišu problem rodne osetljivosti kao i Srbija. Sa druge strane, ovi zakoni, strategije, priručnici i planovi ne odnose se, u meri u kojoj je to slučaj na Zapadu, na druge aspekte jezika, kao što su nebinarni jezik ili rodno neutralni. U tom smislu, verovatno će proći nekoliko godina pre nego što ta tema postane aktuelna na ovim prostorima.