SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

KO JE PUŠAČ?

• Svako ko puši makar i 1 cigaretu dnevno.
• Svako ko puši makar i 1 cigaretu nedeljno ili ređe, ako je dosad potrošio 100 cigareta.
• Svako ko koristi bilo koji drugi duvanski proizvod (e-cigarete, IQOS, GLO, JULL, nargilu itd).

KO JE BIVŠI PUŠAČ?

Svako ko je prestao da puši cigarete (ili koristi duvanske proizvode) pre više od godinu dana (svi ostali su u pokušaju odvikavanja – „apstinenti“, ili tek razvijaju zavisnost).

KO JE „PASIVNI PUŠAČ“?

• Svako ko boravi u zatvorenom javnom prostoru gde neko puši.
• Svako ko živi sa pušačem koji puši u kući (bez obzira što pušač to radi u samo jednoj prostoriji koja se provetrava).
• Svako ko dozvoljava da se u njegovoj kući i stanu puši (čak i ako to dozvoli u samo jednoj prostoriji koja se provetrava).
• Svako ko radi sa pušačem koji puši na poslu (čak i ako to dozvoli u samo jednoj prostoriji koja se provetrava).

KO JE POD RIZIKOM DA OŠTETI SVOJE ZDRAVLJE DUVANSKIM DIMOM?

• Svako ko puši.
• Svako ko ne puši, ali je „pasivni pušač“.

ZAŠTO LJUDI ZAPOČINJU DA PUŠE?

Mlad čovek najčešće misli:

• Samo želim da probam.
• Mogu uvek prekinuti.
• Neću pušiti veliki broj cigareta.
• Ne želim da budem jedini nepušač u društvu koje mi je zanimljivo.
• Ne znam kako da odbijem, a da me prihvate ili se makar ne šale na moj račun.
• Ali, nikotin u cigaretama relativno brzo izaziva zavisnost.

SITUACIJE KOJE ČESTO PRETHODE PALJENJU PRVE CIGARETE

• dosada,
• pritisak prijatelja,
• pritisak grupe kojoj želi da se pripada u školi,
• nespreman odgovor za odbijanje,
• bes/ljutnja prema roditeljima, školi, poznanicima koji ne puše…
• problemi u porodici ili sa prijateljima,
• tuga, usamljenost, osećaj odbačenosti,
• želja da se ostavi utisak na nekog,
• različite predrasude i iracionalne ideje (npr. da time nagrađujemo sebe za neki uspeh ili da na taj način možemo smanjiti telesnu težinu).

KAKO IZGLEDA POČETAK, A KAKO RAZVIJENA ZAVISNOST OD DUVANA?

Kada se jednom počne sa pušenjem, vremenom je potrebno sve više i više cigareta da bi se zadovoljila potreba za nikotinom. Neki ljudi razvijaju prave rituale koji se tiču kupovanja ili paljenja cigareta, ili konzumiranja kafe i drugih užitaka uz cigarete, čime zavisnost samo jača.

Čak i kada ljudi samo žele da probaju nekoliko puta, postoji velika šansa da ova skupa navika postane deo svakodnevnice. Mnogi pušači kupuju dnevno paklicu cigareta, pa i više, i teško mogu izdržati nelagodnost da zaspu bez obezbeđenih zaliha za sledeći dan, zbog čega su spremni da potraže cigarete i u sred večeri ili noći, samo da se ne probude bez njih.

ŠTA SADRŽI DUVANSKI DIM?

Duvanski dim sadrži oko 8000 hemijskih jedinjenja!

NIKOTIN

Odgovoran je za stvaranje zavisnosti od duvana. Dospeva do mozga za 7–8 sekundi i tu se vezuje za nikotinske receptore. Izaziva zavisnost.

UGLJEN-MONOKSID

Jedan od najjačih otrova, sa velikom sklonošću prema hemoglobinu, čime se blokira snabdevanje celog organizma kiseonikom. Zato se javlja glavobolja, vrtoglavica, poremećaj u disanju i grčenje krvnih sudova.

UGLJOVODONICI

Imaju dugotrajno otrovno dejstvo. Oni deluju direktno nadražajno i odgovorni su za hronični bronhitis pušača i pojavu različitih vrsta karcinoma.

CIJANOVODONIČNA KISELINA

Usporava disanje ćelija, zbog čega se javlja nedostatak kiseonika, vrtoglavica, smetnje vida i grčevi u mišićima.

KATRANI

Katrani duvana sadrže više od 200 sastojaka, od kojih su mnogi toksični, a većina kancerogena.

AMONIJAK

Daje specijalni, nadražujući miris duvanu koji sagoreva. Može dovesti do krvarenja i slabljenja desni. Na sluznici usta i nosa izaziva sniženje sposobnosti čula ukusa i mirisa, dok na sluznici grkljana ostavlja trajna oštećenja.

ALDEHIDI (PORED OSTALIH I FORMALDEHID)

Svi nadražuju disajne puteve.

FENOL

Otrov koji veoma oštećuje tkiva. Gust duvanski dim, svojom toplotom do 600˚C, pravi bezbolne opekotine po disajnim putevima, pri čemu ponavljane opekotine pogoduju zloćudnoj promeni.

TEŠKI METALI, METALOIDI I RADIOAKTIVNI ELEMENTI

Ovi sastojci se nikada ne mogu potpuno odstraniti iz organizma, a utiču štetno na brojne procese u organizmu.

NESTABILNI ORGANSKI SASTOJCI MALE MOLEKULARNE MASE

Ovi sastojci prolaze direktno iz pluća i sluzokože u cirkulaciju.

DUVANSKI ADITIVI (AROME I DRUGI DODACI)

Utiču da mladi i osetljive osobe ne dožive pravi, nadražujući i neprijatan miris i ukus duvana i zakonima se zabranjuje njihovo dodavanje cigaretama u većini zemalja.

NIJEDNA KOLIČINA DUVANSKOG DIMA NIJE BEZBEDNA!

• Vožnja u automobilu sa pušačem, čak i ako je prozor otvoren.
• Boravak u kući gde drugi ljudi puše, čak i ako ste u drugoj sobi.
• Boravak u sobi gde se nekada pušilo, zbog izloženosti tzv. „zadržanim česticama duvana“, tj. nataloženom duvanskom aerosolu na nameštaju, zidovima, podovima, zavesama, stvarima… Posebno je štetan za decu, jer ona brže udišu, imaju osetljiviju kožu, a mala deca često ližu predmete i kreću se po podu.
• Boravak u zatvorenom javnom prostoru (restoran, kafić) u kojem je neko pušio (bez obzira što je odvojen prostor za pušače), čak i kada ne osećate miris dima, ne vidite da neko puši i postoji dobra ventilacija i provetravanje preko prozora (duvanski dim se taloži na zidove, podove i nameštaj, a samo 6% sastojaka duvanskog dima ljudsko čulo mirisa može da detektuje).

RIZICI PO ZDRAVLJE LJUDI

• Smanjena fizička kondicija i kapacitet pluća.
• Češće oboljevanje od običnih prehlada i duži oporavak.
• Češća pojava upale uha.
• Češća pojava bronhijalne astme.
• Češća pojava alergija.
• Smanjena koncentracija za mentalne aktivnosti itd.
• Osećaj neprijatnog mirisa i ukusa dima.
• Mirišete drugima na duvanski dim.
• Znaci prevremenog starenja (sivo-žuta koža, bore, tamnija koža usana, žuti zubi, prsti i nokti, lomljiva kosa i nokti).
• Teško usaglašavanje sa svima koji ne puše – roditeljima, trenerom, nastavnicima, prijateljima…
• Izgled osobe koja ne brine o svom zdravlju i koju nije briga za zdravlje drugih.
• Nepotrebno trošenje novca kojeg, ionako, nikad nema dovoljno za mnoge korisnije stvari.
• Preuzimanje drugih vrsta rizika, zbog nemogućnosti odupiranja pritisku okoline, pa se tako češće konzumira alkohol, druge vrste droga, stupa u nebezbedan seks, nebezbedno ponaša u saobraćaju…

PREDNOSTI NEPUŠENJA I NEIZLAGANJA DUVANSKOM DIMU

• Svaki nepušač živi, u proseku, 10 godina duže od dugogodišnjeg pušača.
• Manja je šansa za prevremenu smrt u srednjoj životnoj dobi (35–60 godina) zbog infarkta, šloga, hroničnog bronhitisa ili mnogobrojnih vrsta malignih bolesti uzrokovanih duvanskim dimom.
• Manja je šansa da se oboli od mnogih hroničnih nezaraznih bolesti (bolesti krvnih sudova srca, mozga i drugih organa; hronični bronhitis, bronhijalna astma i emfizem pluća; šećerna bolest – dijabetes; maligne bolesti – rak pluća, dušnika, bronhija, usta, nosa, grkljana, jednjaka, želuca, bubrega, mokraćne bešike, grlića materice, dojke itd.).
• Veća je plodnost kod oba pola u vreme kada se želi rađanje dece.
• Zdraviji je tok trudnoće i manje komplikacija kod majke i deteta.
• Zdraviji razvoj bebe tokom trudnoće.

Izvor: IZJZ Vojvodina

Objava je rezultat saradnje Doma zdravlja Paraćin i RTV Kanal M.

Tekst pripremila:

Žaklina Romih Veljković
Viša medicinska sestra
Dom zdravlja Paraćin