Članovi Međunarodne federacije za štitastu žlezdu proglasili su Svetski dan štitaste žlezde 2007. godine. Datum je izabran u čast osnivanja Evropskog udruženja za štitastu žlezdu (ETA), koje je osnovano 25. maja 1965. godine.
„Svetski dan štitaste žlezde“ obeležava se svake godine 25. maja sa ciljem podizanja svesti o značaju zdravlja štitaste žlezde, prevenciji oboljenja, pravovremenom dijagnostikovanju i dostupnim mogućnostima lečenja ove žlezde sa unutrašnjim lučenjem (endokrina žlezda).
Štitasta žlezda je jedna od najvažnijih endokrinih žlezda i ima ključnu ulogu u:
- regulaciji procesa metabolizma,
- telesne temperature,
- rada srca,
- nivoa energije,
- pravilnog funkcionisanja gotovo svih organa i sistema u organizmu.
Poremećaji njenog rada mogu značajno uticati na kvalitet života, a najčešće se manifestuju kroz:
- umor,
- promenu telesne mase,
- nervozu,
- ubrzan ili usporen rad srca,
- promene raspoloženja i druge simptome.
Procene pokazuju da veliki broj osoba ima neki oblik poremećaja rada štitaste žlezde, pri čemu mnogi slučajevi ostaju neprepoznati zbog nespecifičnih simptoma. Upravo zato je značajno ukazati na važnost preventivnih pregleda i redovne kontrole zdravstvenog stanja.
NAJČEŠĆI POREMEĆAJI ŠTITASTE ŽLEZDE
HIPOTIREOZA
Hipotireoza predstavlja smanjenu aktivnost štitaste žlezde. Javlja se kada štitasta žlezda ne proizvodi dovoljno hormona (tiroksin i/ili trijodtironin) da zadovolji potrebe organizma.
Simptomi hipotireoze uključuju:
- umor,
- povećanje telesne mase,
- netoleranciju na hladnoću,
- suvu kožu,
- nagle promene raspoloženja,
- opadanje kose,
- neprijatan osećaj u vratu,
- depresiju.
HIPERTIREOZA
Suprotno hipotireoidizmu, kod hipertireoze štitasta žlezda proizvodi prekomerne količine tiroidnih hormona, što uzrokuje simptome kao što su:
- gubitak telesne mase,
- netolerancija na toplotu,
- anksioznost,
- tremor (drhtanje ruku),
- ubrzan rad srca.
Blagovremeno testiranje funkcije štitaste žlezde i, što je od presudne važnosti, adekvatan unos i/ili suplementacija joda, selena, gvožđa i vitamina D, potrebni su kako bi se umanjio rizik od bolesti štitaste žlezde.
Ignorisanje problema sa štitastom žlezdom može imati ozbiljne i dugoročne posledice po zdravlje. Ako se poremećaji u radu štitaste žlezde ne prepoznaju na vreme i ne leče, mogu se razviti ozbiljna stanja koja ugrožavaju različite organe i sisteme organa:
PROBLEMI SA SRCEM
Nelečena bolest štitaste žlezde može povećati rizik od srčanih oboljenja, srčane insuficijencije i čak moždanog udara. Hormoni koje štitasta žlezda proizvodi direktno utiču na ritam i snagu otkucaja srca, a poremećaji u ovom sistemu mogu dovesti do ozbiljnih kardiovaskularnih problema.
FRAGILNOST KOSTIJU
Osteoporoza je još jedan potencijalni rizik. Nelečeni problemi sa štitastom žlezdom mogu oslabiti kosti, povećavajući rizik od preloma i ozbiljnih povreda.
KOMPLIKACIJE U TRUDNOĆI
Žene koje imaju nelečene poremećaje štitaste žlezde mogu se suočiti sa komplikacijama tokom trudnoće, što može predstavljati opasnost i za majku i za bebu. To može uključivati rizik od prevremenog porođaja, male porođajne težine bebe, pa čak i pobačaja.
POGORŠANJE MENTALNOG ZDRAVLJA
Nelečena bolest štitaste žlezde može izazvati teške mentalne probleme, kao što su depresija i anksioznost. To može ozbiljno uticati na kvalitet života, sposobnost za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, kao i opšte mentalno zdravlje.
Zbog svih ovih rizika, važno je ne ignorisati simptome bolesti štitaste žlezde i odmah potražiti pomoć izabranog lekara, odnosno specijaliste endokrinologa.
Briga o zdravlju počinje prevencijom i pravovremenim pregledima.
Izvor: IZJZ Vojvodina
Objava je rezultat saradnje Doma zdravlja Paraćin i RTV Kanal M.
Tekst pripremila: Žaklina Romih Veljković
Viša medicinska sestra Doma zdravlja Paraćin
