1. OKTOBAR – MEĐUNARODNI DAN STARIJIH OSOBA

Međunarodni dan starijih osoba obeležava se 1. oktobra, u skladu sa Rezolucijom 45/106, koju je Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila 14. decembra 1990. godine, sa ciljem da se naglasi važnost prilagođavanja životnog okruženja potrebama i sposobnostima pripadnika trećeg doba.

Svet se suočava sa demografskom transformacijom bez presedana: broj osoba starijih od 60 godina porastao je sa 634 miliona u 2002. godini na 1,26 milijardi u 2026. godini, dok se do 2050. godine očekuje 2,11 milijardi osoba starijih od 60 godina, odnosno 21,8% svetske populacije. Istovremeno, još brže raste broj najstarijih generacija, posebno osoba starijih od 80 godina.

Republika Srbija deli ovaj evropski kontekst, sa prosečnom starošću stanovništva od oko 44 godine i očekivanim trajanjem života od oko 76 godina, dok osobe starije od 65 godina čine više od petine stanovništva, odnosno oko 23%.

U fokusu obeležavanja Međunarodnog dana starijih osoba, pod sloganom „Doba dugovečnosti: Prilagodimo sisteme dužem životu“, jeste potreba za prelaskom sa pukog produženja života na unapređenje njegovog kvaliteta kroz prevenciju, savremenu geronauku i celoživotno učenje.

Uz uvažavanje rodne ravnopravnosti i eliminisanje diskriminacije, ulaganjem u zdravstvene, socijalne i ekonomske sisteme stvaramo vredan kapital dugovečnosti, čineći starenje prilikom za održivi razvoj i zajedničku budućnost svih generacija.

STARENJE – ŠTA JE TO?

Od prirodnog procesa do aktivne brige o zdravlju

Starenje je deo života koji niko ne može da izbegne. Ipak, o njemu se često govori kao o nečemu što počinje tek pojavom prvih bora, sede kose ili odlaskom u penziju.

Istina je drugačija.

Starenje počinje mnogo ranije i predstavlja prirodan, postepen proces promena u organizmu. Menjaju se koža, mišići, kosti, krvni sudovi, čula, metabolizam i sposobnost organizma da se prilagođava različitim opterećenjima.

Ali starenje nije isto što i bolest.

OD STAROSTI KOJA SE POŠTOVALA DO STAROSTI KOJE SE PLAŠIMO

Kroz istoriju se odnos prema starosti menjao. U nekadašnjim zajednicama ljudi koji su doživeli duboku starost bili su retki. Stariji su zato često imali posebno mesto u porodici i društvu. Bili su čuvari iskustva, običaja i znanja. U mnogim kulturama starost se povezivala sa mudrošću, a savet starijeg čoveka imao je posebnu težinu.

Ali postojalo je i drugačije shvatanje – starost kao period slabosti, bolesti i zavisnosti od drugih.

Danas živimo duže, a medicina omogućava da veliki broj ljudi sa hroničnim bolestima dugo ostane aktivan i samostalan.

Međutim, savremeno društvo istovremeno promoviše mladost. Bore se uklanjaju, godine skrivaju, a starost se često predstavlja kao nešto što treba odložiti.

Ne možemo odložiti starenje, ali možemo uticati na njegovo zdravlje i kvalitet.

ŠTA SE DEŠAVA SA ORGANIZMOM?

Sa godinama se sposobnost organizma da se obnavlja i prilagođava postepeno smanjuje:

• mišićna masa i snaga mogu opadati, naročito ako nema dovoljno fizičke aktivnosti;

• kosti mogu postajati manje čvrste;

• koža postaje tanja i suvlja;

• čula vida i sluha mogu slabiti;

• menja se metabolizam;

• organizam često troši manje energije nego ranije, pa iste količine hrane više ne odgovaraju istim energetskim potrebama;

• kardiovaskularni sistem takođe prolazi kroz promene, a povećava se rizik od visokog krvnog pritiska i bolesti krvnih sudova.

To ne znači da će svaki stariji čovek imati iste probleme. Starenje nije isto za sve.

Na njega utiču:

• genetika;

• način života;

• ishrana;

• fizička aktivnost;

• pušenje;

• alkohol;

• stres;

• san;

• bolesti;

• kvalitet zdravstvene zaštite.

GODINE NISU BOLEST

Vrlo je važno napraviti razliku između normalnih promena koje prate starenje i simptoma bolesti.

Povremeno zaboravljanje gde smo ostavili neki predmet može se dogoditi svakome. Ali izražene promene pamćenja, ponašanja ili sposobnosti snalaženja zahtevaju razgovor sa lekarom.

Slično je i sa fizičkom snagom. Postepeno usporavanje može pratiti starenje, ali učestali padovi, nagli gubitak snage, neobjašnjiv gubitak telesne mase ili iznenadna promena sposobnosti za obavljanje svakodnevnih aktivnosti nisu „samo godine“.

PREVENTIVNI SPISAK – ŠTA MOŽEMO DA URADIMO?

Zdravo starenje ne zahteva savršen život. Zahteva redovne, male korake.

SVAKOG DANA:

• Kretati se – šetnja, vežbe, istezanje ili druga aktivnost prilagođena zdravstvenom stanju.

• Čuvati mišiće – uključiti vežbe snage, posebno u kasnijim godinama.

• Jesti raznovrsno – povrće, voće, integralne žitarice, mahunarke, kvalitetne izvore proteina i zdrave masti.

• Voditi računa o unosu tečnosti, naročito tokom toplih dana.

• Spavati dovoljno i održavati što pravilniji ritam spavanja.

• Ostati društveno aktivan – kroz razgovor, porodicu, prijatelje, hobije i aktivnosti u zajednici.

REDOVNO KONTROLISATI:

• krvni pritisak;

• šećer u krvi;

• masnoće u krvi;

• telesnu težinu i obim struka;

• vid i sluh;

• zdravlje zuba i usne duplje;

• stanje kostiju kada lekar proceni da postoji potreba.

NE ZABORAVITI PREVENTIVNE PREGLEDE

Preventivni pregledi treba da budu prilagođeni godinama, polu, porodičnom riziku i zdravstvenom stanju.

To može uključivati skrininge za određene vrste raka, procenu kardiovaskularnog rizika, kontrolu vida i sluha, procenu rizika od osteoporoze i druge preglede prema preporuci lekara.

ČUVATI SE OD PADOVA

Pad u starijem dobu nije bezazlen. Zato treba:

• ukloniti klizave prostirke i prepreke iz stana;

• obezbediti dobro osvetljenje;

• koristiti odgovarajuću obuću;

• održavati snagu i ravnotežu;

• proveriti vid;

• sa lekarom razgovarati o lekovima ukoliko postoji vrtoglavica ili nestabilnost.

LEKOVE NE UZIMATI „NA SVOJU RUKU“

Sa godinama se često povećava broj lekova koje osoba koristi. Zato je važno da lekar ili farmaceut povremeno proveri šta se uzima, u kojoj dozi i da li postoje moguće interakcije.

Lek nije bezazlen samo zato što ga koristimo godinama.

OBRATITI PAŽNJU NA PROMENE

Lekaru se treba obratiti ako se pojave:

• učestali padovi;

• naglo ili neobjašnjivo mršavljenje;

• dugotrajan umor;

• otežano disanje ili bol u grudima;

• novonastali problemi sa pamćenjem ili ponašanjem;

• nagle promene vida ili sluha;

• dugotrajni bolovi;

• promene na koži koje se menjaju, krvare ili ne zarastaju;

• teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti koje ranije nisu postojale.

Ne treba sve pripisivati godinama.

PREVENTIVA NE POČINJE U STAROSTI

Najbolja priprema za zdravo starenje počinje mnogo ranije.

Ne možemo zaustaviti vreme, ali možemo uticati na to koliko ćemo biti funkcionalni u godinama koje dolaze.

Cilj nije da čovek sa 70 godina izgleda kao da ima 40. Cilj je da sa 70, 80 ili 90 godina što duže može sam da ustane, hoda, razmišlja, odlučuje, razgovara, druži se i brine o sebi.

Starost nije bolest.

Ali zdravlje u starosti nije slučajnost – ono se dobrim delom gradi mnogo pre nego što starost stigne.

---

Objava je rezultat saradnje
Doma zdravlja Paraćin i RTV Kanal M.

Tekst pripremila:
Žaklina Romih Veljković
Viša medicinska sestra
DOM ZDRAVLJA PARAĆIN