Srce radi bez pauze. Ne pitamo ga da li je umorno, ne dajemo mu slobodan dan i najčešće ga se setimo tek kada osetimo da nešto nije u redu. A ono, za razliku od mnogih drugih organa, ponekad može dugo da trpi bez jasnog upozorenja.
Zato je važno pitanje: koliko dugo srce može da ćuti?
Godinama možemo imati povišen krvni pritisak, povećan holesterol ili šećer u krvi, a da se osećamo sasvim dobro. Upravo zbog toga se ovi problemi često nazivaju „tihim“ rizicima. Srce i krvni sudovi u međuvremenu mogu biti izloženi stalnom opterećenju, iako svakodnevno ne osećamo ništa neobično.
Srce ne boli uvek tamo gde očekujemo
Kada pomislimo na srčani problem, najčešće zamišljamo snažan bol u sredini grudnog koša. Međutim, simptomi mogu biti drugačiji.
-
Pritisak,
-
stezanje ili
-
nelagodnost u grudima mogu se širiti prema ruci, ramenu, leđima, vratu ili vilici.
-
Mogu se javiti i otežano disanje,
-
hladan znoj,
-
mučnina,
-
izrazita slabost ili iznenadna vrtoglavica.
Kod nekih ljudi, naročito žena i starijih osoba, simptomi mogu biti manje tipični. Zbog toga ne treba čekati da se pojavi „filmski“ bol u grudima da bismo ozbiljno shvatili tegobe. Ako se pojave iznenadni, jaki ili neuobičajeni simptomi koji mogu ukazivati na srčani udar, potrebno je odmah pozvati hitnu medicinsku pomoć.
LUPANJE SRCA?
Srce može ubrzati kada trčimo, uplašimo se, popijemo mnogo kafe ili smo pod stresom. Povremeno preskakanje ili ubrzan rad ne mora automatski značiti bolest. Ali ako se lupanje srca često ponavlja, traje duže, javlja se bez jasnog razloga ili je praćeno nesvesticom, bolom u grudima, nedostatkom vazduha ili jakom vrtoglavicom, ne treba ga ignorisati.
Srce nam ne govori uvek „bolestan sam“. Ponekad samo kaže: obrati pažnju.
Najbolja zaštita počinje pre simptoma
Za zdravlje srca nije potrebno čekati da lekar postavi dijagnozu.
-
Krvni pritisak treba kontrolisati,
-
kao i nivo šećera i masnoća u krvi.
-
Pušenje značajno povećava kardiovaskularni rizik,
-
dok redovno kretanje,
-
odgovarajuća telesna težina i
-
uravnotežena ishrana mogu doprineti njegovom smanjenju.
-
Manje dugotrajnog sedenja,
-
dovoljno sna i
-
manje hroničnog stresa.
Ne možemo zaustaviti godine, ali možemo uticati na veliki deo onoga što srce tokom tih godina nosi.
Srce nema rezervni dan
Možemo preskočiti doručak, odložiti pregled, ignorisati pritisak ili reći sebi da ćemo „od ponedeljka“ početi zdravije da živimo.
Srce, međutim, ne može da odloži svoj posao. Ono kuca dok radimo, spavamo, nerviramo se, smejemo se i odmaramo.
Zato briga o srcu nije nešto što počinje kada zaboli. Ona počinje mnogo ranije – onda kada još možemo da promenimo ono što mu svakodnevno otežava posao.
Najbolje upozorenje koje nam srce može dati jeste ono koje prepoznamo na vreme.
Objava je rezultat saradnje
Doma zdravlja Paraćin i RTV Kanal M.
Tekst pripremila
Žaklina Romih Veljković
Viša med. sestra
DOM ZDRAVLJA PARAĆIN
