Svetski dan kontracepcije obeležava se 26. septembra sa ciljem da se naglasi važnost odgovornog seksualnog ponašanja i primene različitih metoda kontracepcije, kako bi se svima, a posebno mladima, omogućio slobodan izbor u vezi sa reproduktivnim zdravljem.
Planiranje porodice omogućava pojedincima i parovima da samostalno odlučuju o željenom broju dece, kao i o vremenu i razmaku između trudnoća, što se ostvaruje primenom metoda kontracepcije i lečenjem neplodnosti. Pristup informacijama i uslugama iz ove oblasti predstavlja fundamentalno ljudsko pravo i ključni uslov za zaštitu reproduktivnog zdravlja svih osoba.
- Savremene metode danas koristi oko 77% do 78% žena koje žele da odlože ili izbegnu trudnoću, čime se beleži blago dugoročno povećanje obuhvata.
- Uprkos tom napretku, 164 miliona žena i dalje ne koristi nikakvu metodu kontracepcije iako želi da planira porodicu.
- Upotreba kontracepcije najviša je među ženama od 25 do 44 godine,
- dok su mlađe od 25 godina i dalje suočene sa najvećim preprekama u pristupu ovim uslugama.
Uprkos napretku, mnogi ljudi se i dalje suočavaju sa izazovima u pristupu uslugama planiranja porodice, što se najčešće ogleda u nižem nivou zdravstvene pismenosti i oslanjanju na neproverene izvore informacija sa interneta i društvenih mreža, što kod mladih često stvara pogrešnu sliku i strah od savremenih metoda.
Pored toga, značajnu barijeru predstavljaju duboko ukorenjene društvene predrasude i tradicionalni obrasci, zbog kojih se o ovim temama i dalje nedovoljno otvoreno razgovara, a celokupna odgovornost za planiranje porodice neopravdano prepušta isključivo ženama.
Savremene metode kontracepcije
Savremene metode kontracepcije obuhvataju:
- kombinovanu hormonsku kontracepciju (u vidu tableta, flastera, vaginalnog prstena i depo injekcija);
- progestagensku hormonsku kontracepciju (u vidu tableta, vaginalnog prstena, depo injekcija i implanata);
- intrauterinu kontracepciju (u vidu intrauterinih uložaka sa bakrom i intrauterinih sistema sa levonorgestrelom);
- barijernu kontracepciju (u vidu muških i ženskih kondoma, dijafragmi i cervikalnih kapa);
- spermicide;
- voljnu sterilizaciju žene i muškarca;
- hitnu kontracepciju.
Tradicionalni metodi kontracepcije
Tradicionalni metodi kontracepcije su:
- apstinencija;
- metodi zasnovani na određivanju perioda tzv. plodnih dana (na osnovu merenja bazalne temperature, kalendara menstruacije ili karakteristika cervikalne sluzi);
- metod prekinutog snošaja (coitus interruptus);
- metod laktacione amenoreje.
Prema podacima poslednjeg istraživanja zdravlja stanovništva u Srbiji, približno dve petine seksualno aktivnih žena između 15 i 49 godina (40,4%) koristi neku od savremenih metoda kontracepcije. Ovi načini zaštite manje su zastupljeni kod pripadnica sa nižim nivoom obrazovanja, kao i u socijalno ugroženijim domaćinstvima. Među ženama u ovoj starosnoj grupi koje su u braku ili vanbračnoj zajednici, procenat korisnica savremene kontracepcije nešto je niži i iznosi 34,8%. Istovremeno, tradicionalnim metodama zaštite pribegava 17,1% žena iz iste starosne kategorije.
Sa druge strane, među mladima je i dalje primećeno rizično seksualno ponašanje. Prema zvaničnim rezultatima poslednjeg istraživanja o ponašanju u vezi sa zdravljem učenika školskog uzrasta u Srbiji, nešto manje od dve trećine prvaka srednjih škola koji su imali seksualno iskustvo koristilo je kondom prilikom poslednjeg odnosa (64,5%), dok je 13,2% kao vid zaštite tada primenilo kontraceptivne pilule.
U Srbiji se uz nisku upotrebu savremene kontracepcije beleži trend odlaganja rađanja, pa je prosečna starost majke pri rođenju prvog deteta 2024. godine iznosila 29,1 godinu. Slični trendovi prisutni su i u Evropskoj uniji, gde ova prosečna starost iznosi 29,9 godina u 2024. godini. Ovakvi socijalni trendovi nameću potrebu za boljom edukacijom o fertilitetu, očuvanju reproduktivnog zdravlja i usklađivanju poslovnog i privatnog života.
Ključnu ulogu u prevenciji i pružanju tačnih informacija ima zdravstveno-vaspitni rad sa izabranim ginekologom u domu zdravlja. Redovni preventivni pregledi i otvoren razgovor sa izabranim lekarom predstavljaju najbolji način za razbijanje predrasuda i brigu o ličnom zdravlju.
Izvor podataka: Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“
Objava je rezultat saradnje:
Dom zdravlja Paraćin i RTV Kanal M
Tekst pripremila:
Žaklina Romih Veljković
Viša medicinska sestra
DOM ZDRAVLJA PARAĆIN
