Od američkog kontinenta do naše zimnice
Stiglo je vreme paprika. Crvenih, zelenih, žutih, slatkih i ljutih. Na pijacama su pune tezge, u kuhinjama se peku, pune i prže, a u mnogim domaćinstvima počinje i veliki posao pripremanja zimnice.
Danas nam paprika deluje toliko domaće da je teško zamisliti našu kuhinju bez nje. A zapravo je pre nekoliko vekova prešla veliki put.
PAPRIKA JE PREŠLA OKEAN
Paprika potiče sa američkog kontinenta, gde su je ljudi koristili i uzgajali hiljadama godina pre dolaska Evropljana. Posle Kolumbovih putovanja krajem 15. veka stigla je u Evropu, a zatim se zahvaljujući trgovini proširila i u druge delove sveta.
Njena ljutina podsetila je Evropljane na crni biber, pa su različite vrste Capsicum-a dobile nazive povezane sa biberom. Tako je biljka iz Amerike postala sastavni deo kuhinja širom sveta.
Vremenom su nastale brojne sorte – od veoma ljutih čili papričica do velikih slatkih paprika kakve danas koristimo za punjenje, pečenje, salate i zimnicu.
I tako je biljka koja nam je nekada bila potpuno strana postala jedan od prepoznatljivih ukusa našeg podneblja.
CRVENA, ZELENA I ŽUTA – NIJE SAMO STVAR UKUSA
Boja paprike govori i nešto o njenoj zrelosti i sastavu.
Zelena paprika je uglavnom manje zrela, dok sazrevanjem neke sorte prelaze u crvenu, žutu ili narandžastu boju. Sa promenom boje menjaju se i biljni pigmenti i deo nutritivnog sastava.
Crvene paprike posebno se izdvajaju sadržajem karotenoida, dok je paprika generalno dobar izvor vitamina C. Uz to sadrži vodu i vlakna, a relativno malo kalorija.
Zato nema potrebe tražiti jednu „najzdraviju“ papriku. Različite boje na tanjiru znače i različite biljne pigmente i raznovrsniju ishranu.
SVEŽA ILI PEČENA?
Jedno od pitanja koje se postavlja svake sezone jeste da li pečenjem paprika gubi svoju zdravstvenu vrednost.
Toplota može smanjiti količinu nekih vitamina, naročito vitamina C. Međutim, termička obrada istovremeno menja strukturu biljnih ćelija i može povećati dostupnost pojedinih karotenoida.
Zato pečena paprika nije „loša paprika“. Ona je samo drugačije pripremljena namirnica.
Mnogo više pažnje treba obratiti na ono što joj dodajemo. Velika količina soli i ulja može promeniti nutritivnu vrednost obroka, posebno kod ljudi koji već imaju razloga da ograniče unos soli ili kalorija.
A LJUTA?
Ljuta paprika sadrži kapsaicin, jedinjenje koje stvara karakterističan osećaj pečenja. Nekima ljuta hrana prija, dok kod drugih može izazvati gorušicu, bol ili nelagodnost u digestivnom traktu.
Zato ni ovde nema univerzalnog pravila.
Ako vam ljuto prija – uživajte u njemu umereno. Ako vam izaziva tegobe – ne morate ga jesti zato što se smatra zdravim.
PAPRIKA NIJE LEK
Koliko god bila bogata korisnim sastojcima, paprika nije lek i ne može zameniti terapiju niti izlečiti bolest.
Njena prava vrednost je mnogo jednostavnija: ona može biti deo svakodnevne ishrane koja organizmu obezbeđuje vitamine, vlakna i različite biljne komponente.
A upravo takve male stvari imaju značaj kada se ponavljaju godinama.
Zdravlje se ne čuva jednom „supernamirnicom“. Čuva se načinom života, ali i redovnim preventivnim pregledima.
ZIMNICA – UKUS TRADICIJE, ALI I ODGOVORNOST
Septembar je vreme kada paprika iz bašte i sa pijace prelazi u tegle i zamrzivače.
Pečena paprika, ajvar, turšija i drugi proizvodi mogu nam tokom zime sačuvati deo sezonskog uživanja u povrću. Ali kod pripreme zimnice ne sme se zaboraviti bezbednost hrane.
Čiste tegle, higijenski ispravne namirnice, pravilna termička obrada i odgovarajuće čuvanje nisu sitnice. Ako tegla ima nadut poklopac, curi, promenila je izgled ili miris sadržaja – ne treba je probati da bismo proverili da li je dobra.
Kod hrane je ponekad najpametnije pravilo upravo ono najjednostavnije: ako sumnjate da je pokvarena, nemojte rizikovati.
I ŠTA SADA?
Dok traje sezona, jedite papriku na različite načine – svežu, kuvanu ili pečenu, u kombinaciji sa drugim povrćem i kvalitetnim izvorima proteina.
Ne morate brojati svaku papriku koju pojedete. Važnije je da povrće bude redovan deo vašeg jelovnika.
Ako imate visok krvni pritisak ili vam je preporučeno ograničenje soli, posebno obratite pažnju na količinu soli u zimnici i gotovim proizvodima. Ako vam ljuta paprika izaziva gorušicu ili druge tegobe, jednostavno je izostavite.
I ne zaboravite ono najvažnije: zdrava ishrana nije kratkotrajna dijeta, već svakodnevna navika.
Paprika neće sama sačuvati naše zdravlje. Ali kada se na tanjiru često nađu povrće različitih boja, voće, integralne žitarice, mahunarke i druge kvalitetne namirnice, kada se krećemo i redovno kontrolišemo svoje zdravlje – tada hrana postaje važan deo prevencije.
Zato ovog septembra, kada zamirišu pečene paprike, nemojmo misliti samo na zimnicu.
Stavite papriku na sto zbog ukusa, ali neka vam bude i podsetnik: o zdravlju se ne brine tek kada se pojavi problem. O njemu se brine svakog dana – i počinje već od onoga što stavimo na svoj tanjir.
Objava je rezultat saradnje
Doma zdravlja Paraćin i RTV Kanal M.
Tekst pripremila
Žaklina Romih Veljković – viša med. sestra, Dom zdravlja Paraćin
