Kada temperatura konačno počne da pada, najčešće pomislimo da su problemi sa vrućinom završeni. Lakše dišemo, bolje spavamo i ponovo možemo da funkcionišemo bez stalnog traženja hlada i klima-uređaja. Ipak, organizmu ponekad treba nešto više vremena da se vrati u uobičajeni ritam.
Dugotrajna izloženost visokim temperaturama predstavlja svojevrstan stres za organizam. Telo se neprestano hladi znojenjem i širenjem krvnih sudova, srce radi intenzivnije, gubi se tečnost, a sa znojem i određena količina elektrolita. Ako su tome dodati loš san, manjak kretanja, promenjena ishrana i boravak na velikoj vrućini, nije neobično da se posle leta osećamo iscrpljeno.
Voda je prvi korak, ali ne i jedini
Posle perioda intenzivnog znojenja važno je nastaviti sa dovoljnim unosom tečnosti. Najčešće je obična voda sasvim dovoljna, dok se kod osoba koje su se mnogo znojile mogu nadoknađivati i elektroliti.
Dobro je da se u ishranu vrate supe, povrće, voće, jogurt i druge namirnice koje sadrže dosta vode. Nema potrebe za naglim „čišćenjem organizma“ ili posebnim detoks programima. Jetra i bubrezi svoj posao obavljaju svakog dana.
San vraća ono što je leto oduzelo
Vruće noći često prolaze uz nemiran san, češća buđenja i rano ustajanje. Posledica se ne mora odmah primetiti, ali se posle više nedelja može javiti osećaj stalnog umora, razdražljivosti i slabije koncentracije.
Sa hladnijim noćima treba iskoristiti priliku da se ponovo uspostavi redovan ritam spavanja. Nekoliko kvalitetnih noći može napraviti veliku razliku, ali ako je san dugo bio poremećen, oporavak može potrajati.
Ne pokušavajte da „nadoknadite“ propušteno
Mnogi tokom velikih vrućina smanje fizičku aktivnost, što je razumljivo. Problem nastaje kada, čim temperatura padne, pokušaju da nadoknade sve odjednom.
Bolje je početi šetnjom i laganim vežbama, pa postepeno povećavati intenzitet. Telo koje se nedeljama prilagođavalo visokim temperaturama ne treba dodatno opterećivati naglim naporom.
I koža pamti leto
Sunce, znoj, visoke temperature, često umivanje i korišćenje različitih preparata mogu promeniti stanje kože. Kod nekih ljudi koža postaje suvlja i osetljivija, dok se kod drugih pojačavaju crvenilo, sitne promene ili iritacija.
Zato posle leta nije pravi trenutak za agresivne pilinge i mnoštvo novih preparata. Koži je često potrebnije blago čišćenje, hidratacija i obnova zaštitne barijere nego „veliko sređivanje“.
Kada umor više nije samo umor?
Umor nakon dugog toplog perioda može biti očekivan. Međutim, ne treba sve pripisati vremenu.
Ako se javljaju izražena slabost, uporna vrtoglavica, nesvestica, konfuzija, ubrzan ili nepravilan rad srca, otežano disanje ili bol u grudima, potrebno je potražiti medicinsku pomoć.
Posebnu pažnju treba obratiti starijim osobama, hroničnim bolesnicima i ljudima koji uzimaju terapiju koja može uticati na ravnotežu tečnosti i krvni pritisak.
Vrućine su možda prošle, ali oporavak tek počinje
Nema čarobnog napitka, preparata ili jednodnevnog „detoksa“ koji će izbrisati posledice nekoliko nedelja visokih temperatura.
Najbolji oporavak je mnogo jednostavniji: dovoljno tečnosti, normalna i raznovrsna ishrana, kvalitetan san, postepeno vraćanje fizičkoj aktivnosti i pažnja prema signalima koje telo šalje.
Jer kraj vrućina nije samo trenutak kada možemo da ugasimo klima-uređaj. To je i vreme da proverimo kako se naše telo oseća nakon svega što je tokom leta izdržalo.
Objava je rezultat saradnje
Doma zdravlja Paraćin i RTV Kanal M
Tekst pripremila:
Žaklina Romih Veljković – viša med. sestra, Dom zdravlja Paraćin
