Visoke letnje temperature i gotovo dva meseca bez značajnijih padavina ostaviće trag na ovogodišnjem rodu. Posebno je pogođen kukuruz, jedna od najzastupljenijih ratarskih kultura na području Pomoravlja, koja se gaji na oko 40 hiljada hektara.
Ipak, prema procenama Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Jagodini, prinosi će ove godine biti nešto bolji nego prošle. Uprkos tome, rod kukuruza i dalje će biti ispod višegodišnjeg proseka, a najveći razlog za to su suša i nedostatak padavina u ključnim fazama razvoja biljke.
Kada već govorimo o prošloj godini prosečni prinos je bio jedva 3 tone po hektaru, kaže Miladinovićeva. Koliko toliko poljoprivrednici mogu očekivati nešto bolji rod nego prošlog leta.
Dobrim prinosom smatra se između osam i deset tona kukuruza po hektaru, ali klimatski uslovi i dalje su presudni za konačan rod. Da navodnjavanje može značajno da popravi rezultat, pokazuje primer Bratislava Radosavljevića iz Striže, koji kukuruz navodnjava na 2,3 hektara. Prošle godine ostvario je čak 14 tona po hektaru.
A kakva je situacija sa ostalim kulturama? Soja, koja je pre desetak godina bila zastupljena u velikoj meri, danas je izgubila primat, dok je suncokret poslednjih nekoliko godina sve češći izbor poljoprivrednika. Za sada se dobro drži, kaže Milanka Miladinović, savetodavac za ratarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Jagodini.
Foto: FOTO: Kanal MI kada se podvuče crta, rod nije jedina neizvesnost za poljoprivrednike. Nakon prinosa sledi ono možda još važnije pitanje – cena. Otkupne cene poljoprivrednih proizvoda u Srbiji često nisu bile razlog za zadovoljstvo proizvođača, pa tako i ove godine ostaje neizvesno koliko će od uloženog na kraju zaista i zaraditi.
