ZDRAVLJE NA PUTOVANJU – PRIPREMA KOJA SE ISPLATI

Bez obzira da li putujete u inostranstvo ili ste u svojoj zemlji, zdravlje mora biti uvek na prvom mestu. Promena klime, ritma, ishrane i izloženost suncu mogu vas lako izbaciti iz balansa ako niste pripremljeni.

Planirajte na vremе – Umesto da pakovanje ostavite za poslednji dan, započnite pripreme ranije – planirajte postepeno, zadatak po zadatak. Dobra organizacija smanjuje stres i povećava osećaj sigurnosti.

Ne zaboravite terapiju – ko koristite lekove, proverite da li imate dovoljno za celu dužinu putovanja. Napravite spisak terapije i nosite je odvojeno od lekova – u slučaju da se prtljag izgubi.

Putujete u inostranstvo?

• Lekove nosite u originalnom pakovanju
• Napravite spisak sa generičkim nazivima lekova
• Proverite da li su svi lekovi dozvoljeni u zemlji u koju putujete
• Ponesite lekarski izveštaj o svom zdravstvenom stanju

Putno zdravstveno osiguranje – investicija koja spasava – Ako putujete van zemlje, ne zaboravite da ugovorite putno osiguranje. Troškovi lečenja u inostranstvu mogu biti visoki, a nezgode se dešavaju i najpažljivijima. Osiguranje vam omogućava brzu i efikasnu pomoć – bilo da se razbolite, povredite ili samo potražite lekarsku konsultaciju.

Pametna putna apoteka – Dobra putna apoteka može vam rešiti male probleme pre nego što postanu veliki. Evo šta bi trebalo da se nađe u vašem prtljagu. (Najbolje je da se posavetujete sa svojim lekarom ili farmaceutom)

• Lekovi na recept, sa spiskom lekova koji ćete držati odvojeno
• Tablete protiv povraćanja
• Lekove za “obaranje” telesne temperature –antipiretici
• Lekove protiv alergija (na letovanju nisu retke alergije na sunce, ujede insekata ili hranu).
• Kapi za nos.
• Kod dijareje (proliva) korisna su sredstva za nadoknadu tečnosti, a takođe treba poneti neki probiotik.
• Antibiotik ne treba samostalno “uključivati”. Trebalo bi pre započinjanja terapije
  konsultovati lekara. Poneti i antibiotsku kremu/mast za primenu na koži.
• Protiv opekotina od velikog značaja je poneti kremu/mleko sa visokim faktorom zaštite od sunca. Zaštitne kreme je potrebno naneti 15 minuta pre izlaganja sunčevim zracima, a u periodu od 11 – 17h treba izbegavati boravak na suncu.
• Kapi za oči (boravak na pesku i često trljanje oka, što je česta pojava pogotovo kod dece, mogu uzrokovati konjuktivitis, zbog čega antibiotske kapi za oči mogu pomoći). Obavezno se treba pridržavati uputstva za lek.
• Sterilna gaza i hanzaplast zauzimaju malo mesta, a mogu biti veoma korisni.
• Antiseptični rastvor kao što je povidon jod, 3% hidrogen ili 3% borna kiselina su neohodni za pravilnu obradu eventualnih posekotina ili oderotina.

Ako putujete u zemlje s povećanim zdravstvenim rizikom, konsultujte se s Institutom za javno zdravlje – moguće su dodatne vakcine ili preventivne mere.

Opušten odmor počinje odgovornim planiranjem

Odmor nije samo destinacija, već i put do nje. A na tom putu najvažniji su vaša  bezbednost i zdravlje. Pravilno planiranje, oprezna vožnja i dobra priprema ključ su da vam odmor protekne baš onako kako ste zamislili – bez stresa, problema i rizika.

Zato, pre nego što krenete, podsetite sebe:

Bezbedan put je jedini pravi put.

Uživajte – pametno, bezbedno i odgovorno.

Oprez pri konzumiranju vode

Na putovanjima se preporučuje upotreba flaširane voda za piće (eventualno se bebama može prokuvavati voda iz vodovoda u trajanju od 10 minuta, a nakon toga je brzo ohladiti). Izbegavati vodu sa lokalnih česmi, izvora i fontana.

Oprez pri konzumiranju i hrane

Pre početka putovanja pripremiti putnu torbu sa najpotrebnijim stvarima (suva hrana za put, voda ili nezaslađen čaj, vlažne maramice, putna apoteka). Bar sat vremena pre polaska na put ne bi trebalo jesti, vodeći računa da poslednji obrok ne bude obiman, a hrana da ne bude jako masna i začinjena. Pauze u putu praviti na svakih 2-3 sata. Ukoliko se radi o dužem putovanju, preporučuje se da dete prvih sat vremena vožnje ništa ne jede, a posle davati manje količine suve hrane (kifla, suvi keks, tost) i eventualno voće (banane). Ne davati prženu, masnu, slatku hranu i proizvode od mleka i mlečnih proizvoda.

Obavezno, u kraćim inervalima, detetu treba davati manje količine negazirane vode ili nezaslađenih čajeva. Kada su u pitanju odrasli, za kratka putovanja tokom leta, a posebno tokom vremena sa ekstremno visokim temperaturama, ne treba planirati pripremu obroka.

Međutim, za duža putovanja je najbezbednija hrana koju sami pripremite i brižljivo upakujete. Poželjno je na put poneti suv keks ili slane kifle, sveže (jabuke ili tvrđe breskve), jezgrasto (orah, lešnik ili badem) i suvo (npr. grožđice) voće ili sendvič, koji ne sme imati u sebi lako kvarljive sastojke (jaja, majonez, pavlaka). Tokom putovanja izbegavajte gotova jela i „fast-food “ hranu, koju ćete kupiti na nekoj od usputnih stanica.

Hranu spakujte u plastificirane termos-torbe u koju ćete staviti patrone iz frižidera (ili još bolje – mini frižideru), u što hladnijem delu automobila, autobusa ili voza.

U putu i tokom boravka na odredištu obavezno je

• pranje ruku vodom i sapunom pre obedovanja,
• konzumiranje samo dobro skuvane hrane,
• temeljno opranog voća i povrća,
• a izbegavanje hrane i sladoleda kupljenih kod uličnih prodavaca,
• kao i mleka i mlečnih proizvoda, ako niste sigurni da je mleko pasterizovano.

Zaštitite se od ujeda insekata koji prenose različite zarazne bolesti (npr malarija) korišćenjem repelenata, nošenjem odeće sa dugim rukavima i nogavicama dok ste napolju, spavanje u krevetima prekrivenim zaštitnim mrežama impregniranim permetrinom, izbegavanje boravka u spoljašnjoj sredini u doba dana kad je aktivnost insekata najveća (sumrak i zora), korišćenje repelenata u prostorijama.

Izbegavajte kontakate sa divljim, ali i domaćim životinjama, a ako do ujeda ipak dođe ranu odmah obilno isprati vodom i sapunom, i javiti se najbližem lekaru

• Izbegavajte sve vrste povreda, pre svega onih u vožnji (kad god je moguće iznajmite lokalnog vozača – taksi, a ako je to nemoguće onda ne konzumirajte alkohol pre vožnje, koristitite obavezno sigurnosni pojas u kolima i kacige na motorciklima, izbegavajte vožnju noću).

• Izbegavajte rizične seksualne kontakate (obavezno koristite kondom. Ne savetuje se tetoviranje u studijima gde niste sigurni da se koristi pribor za jednokratnu upotrebu.

• Nemojte hodati bosi, posebno na plažama i po travnatim terenima i sprovodite pojačanu higijenu nogu u cilju zaštite od parazitarnih i gljivičnih oboljenja.

Po povratku sa puta – ukoliko ste bili u području gde ima malarije, nastavite sa korišćenjem antimalarijske profilakse još četiri nedelje. U slučaju pojave simptoma malarije ( groznica, jeza, drhtavica, malaksalost, glavobolja, bolovi u mišićima..) obavestite nadležnog lekara o tome gde ste  putovali i koje lekove ste koristili u hemioprofilaksi.

 

IzvorIzvor: IZJZ Vojvodina

Objava je rezultat saradnje

Doma zdravlja Paraćin i RTV Kanal M.

Tekst pripremila

Žaklina Romih Veljković – Viša med. Sestra

DOM ZDRAVLJA PARAĆIN