Maj 2014. godine zauvek će ostati upamćen u Paraćinu kao mesec straha, neizvesnosti, ali i ogromne solidarnosti i hrabrosti. Tog proleća, usled obilnih padavina koje su danima neumorno lile, reka Crnica je izašla iz korita i poplavila veliki deo grada. Bila je to najgora poplava u poslednjih nekoliko decenija — grad je bio paralizovan, ljudi evakuisani, domaćinstva uništena, a privreda teško pogođena.
Već u noći između 14. i 15. maja, vodostaj je naglo porastao. Do jutra, voda je prodrla u centar grada, poplavila kuće, škole, fabrike i prodavnice. Na desetine automobila bilo je pod vodom, ulice su bile pretvorene u reke, a ljudi su se snalazili kako su znali — neki su se penjali na krovove, drugi su evakuisani čamcima i bagerima.
Foto: Kanal MPosebno je teško bilo starijima i bolesnima, kao i porodicama sa malom decom, koje su morale da napuste svoje domove preko noći.
U tim trenucima, Paraćin je pokazao i svoje najbolje lice. Komšije su pomagale jedni drugima, mladi su se organizovali da iznose stvari iz poplavljenih kuća, volonteri iz drugih gradova dolazili su da pomognu. Vatrogasci, vojska, policija, Crveni krst — svi su danonoćno radili kako bi spasili što više života i imovine.
Nakon povlačenja vode, ostao je haos: blato, oštećeni zidovi, uništeni nameštaj, pokvarena roba, popucala infrastruktura. No, zahvaljujući zajedničkom radu i pomoći iz cele Srbije, Paraćin se oporavio. Bila je to duga i teška borba, ali grad je uspeo da stane na noge.
Danas, više od decenije kasnije, sećanje na tu poplavu ne bledi. Ona je ostavila trag u kolektivnom pamćenju Paraćinaca, podsetila nas na ranjivost pred prirodom, ali i na snagu zajedništva i humanosti.
Uspomene iz 2014. godine i dalje žive — u pričama, fotografijama, obnovljenim domovima i lekcijama koje ne smemo zaboraviti. Paraćin je iz te nevolje izašao jači, sa saznanjem da ni najteža voda ne može potopiti ono što čovek nosi u sebi – ljudskost, solidarnost i nadu.
